Специјали РНС1

Будите са нама и за Бадње вече! Специјал БАДЊЕ ВЕЧЕ на Радио Новом Саду почиње у 19 часова и трајаће до поноћи. Уредници и аутори емисије су Горан Вукчевић и Мирјана Ранковић, а имаћете прилику да слушате разговоре са архитектом Мирком Ковачевићем, руководиоцем обнове Хиландара; архимандритом Стефаном Вучковићем, игуманом манастира Велика Ремета; свештеником Миодрагом Тодоровићем, парохом Храма Свете Мученице Марине у Коњевићима. Између осталог чућете и приче о хиландарском виногорју, о божићним обичајима у Грчкој, и о јунацима са Кошара.

О томе како је РТВ организовао online наставу на језицима националних заједница говорили су Ана Марија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Светлана Золњан, координаторка образовања Националног савета Словачке националне мањине и Мирко Кањух, главни и одговорни уредник Другог програма телевизије РТВ. Модераторка је била Ивана Савин.

21 књига у едицији “Пречански Срби до слома Аустроугарске” – Угаони камен пет векова историје на овим просторима била је тема коју је модерирао књижевник Илија Туцић, а учесници су били проф. др Ненад Нинковић, проф. др Горан Васин и Зоран Колунџија, директор издавачке куће Прометеј.

О томе шта повезује подунавске регије и која је улога АП Војводине и ЈМУ Радио – телевизије Војводине у њиховој сарадњи, говоре Станислав Радуловић, подсекретар Покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Видосава Ендерић, помоћник Покрајинског секретара за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и председница радне групе за председавање АПВ Радном заједницом подунавских регија и Јожеф Клем, заменик генералног директора РТВ. Модератор је Ивана Савин.

О важности Новог Сада на музичкој карти света кроз визуру легендарног Студија М говори композитор, диригент и музички стручњак, Јован Адамов. Модератор је књижевник, Илија Туцић.

Гост панела је чувени композитор, пијаниста, аранжер и директор Музичке продукције РТВ-а, Александар Дујин а модератор је Александар Тимофејев.

О дугој традицији и важности за будућност Великог тамбурашког оркестра РТВ-а на панелу говоре Бојан Тренкић, Јован Адамов, Борко Хложан и Дибравко Исаков Цицко, а модераторка је Наташа Илић.

Поводом Међународног дана певања птица у зору Први и Други програм радија РТВ-а, на српском и мађарском језику били су део програма "Песма птица у зору ". Седмочасовни пренос звукова птица и пририоде са 22 локације у Европи и Индији, иницирао јавни радио сервис Ирске, а реализован је уз подршку Европске бродкастинг уније (EBU). Песму птица из Србије дочарали су звуци са локалитета Буковац и Змајевац. Програм су подржали Прокрајински завод за заштиту природе и ЈП Национални парк Фрушка гора.

О резултатима постигнутим у години на измаку и плановима за наредну годину градоначелници три наша највећа града, Новог Сада - Милош Вучевић, Београда - Александар Радојичић и Ниша - Драгана Сотировски разменили су своје утиске и искуства.Било је речи, пре свега, о утицају пандемије на здравље и функционисање градова и живот грађана у овим ванредним околностима, затим о домаћим и страним инвестицијама, као и плановима за предстојећу 2021. годину.Када је у питању Нови Сад, реч је о капиталним пројектима попут новог четвртог моста, "Новог Сада на води", изградњи нове амбуланте на Видовданском насељу као и чак три вртића, бициклистичке стазе на Футошком путу, атлетске дворане са базеном у Футогу, уређењу центра града, пројекту за реконструкцију Спенса, и другим.Такође говоримо и о редовним активностима којима се унапређује живот суграђана, па и оних најмлађих, као што су боравак деце у вртићима који ће остати бесплатан, бесплатним уџбеницима ђацима првацима, али и субвенцијама за боравак 3.200 малишана у приватним вртићима...Као круна емисије, ту је разговор о великим културним дешавањима, попут наше одложене манифестације "Нови Сад ЕПК 2020" за 2021. и будућности градског бренда EXIT.

Јавна емисија Радио-телевизије Војводине о вршњачком насиљу. Да ли озбиљно схаватамо насиље међу вршњацима и шта чинимо да га смањимо? Како штитимо жртве и кажњавамо насилнике? Шта је задатак родитеља, шта школе, а шта друштва у спречавању насиља међу децом? Одговоре на та питања, у разговору са представницима институција, директорима средњих школа, ученицима и њиховим родитељима покушаће да дају новинари Невена Вртулек и Давид Матковић. Уживо из Средње техничке школе у Кикинди.

Јавна емисија Радио-телевизије Војводине о вршњачком насиљу. Да ли озбиљно схаватамо насиље међу вршњацима и шта чинимо да га смањимо? Како штитимо жртве и кажњавамо насилнике? Шта је задатак родитеља, шта школе, а шта друштва у спречавању насиља међу децом? Одговоре на та питања, у разговору са представницима институција, директорима средњих школа, ученицима и њиховим родитељима покушаће да дају новинари Невена Вртулек и Давид Матковић. Уживо из Средње техничке школе у Кикинди.

Дочек 7527. Нови Сад ће обележити низом догађаја, а екипа "Ресета" се привремено сели у Културни Центар LAB одакле се слушамо уживо од 23:00 часа. У LAB стиже Ди-џеј Марко Милосављевић, а водитељи Гојко Кекић и Исидора Марковић ће се потрудити да вам што боље пренесу и дочарају атмосферу новогодишње ноћи. Очекује вас много добре музике и занимљиви саговорници, а од поноћи се сједињујемо са Александром Младеновићем и Ноћним програмом Радио Новог Сада и заједно са вама уживамо у првим сатима 14. јануара. Аутори и водитељи: Исидора Марковић, Гојко Кекић, Александар Младеновић

Специјални програм Првог програма емитован у недељу 06. јануара од 19 часова до поноћи.

Специјална емисија Радио Новог Сада посвећена прослави стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. године.

Биле су прве у зараћеној Европи с пушком у руци: Софија Јовановић, Милунка Савић, Наталија Бјелајац, Љубица Чакаревић, Славка Томић, Јелена Шаулић и Флора Сандс. Чућете приче о женама које су својом храброшћу задивиле свет. Занимљив је податак да су српске и руске жене прве у свету које су ратовале на фронту. Овако их описује француски новинар Анри Лобелриш: "Ја сам их гледао на ратишту с пушком и бомбом у руци и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке; Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве које оне не би могле да поднесу за своју Отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је Отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти, изабрале смрт... Није у то време било француског официра који не би радо, у знак најдубљег поштовања, положио свој мач пред ноге ових јунакиња. Оне су својом храброшћу и својом патњом задивиле Свет.". Поводом сто година од завршетка Великог рата радијско спомен сећање на Жене хероје Великог рата. У емисији су говорили, проф. доктор Ненад Нинковић са Катедре за историју Филозофског факултета у Новом Саду и кустос историчар Музеја Војводине Војислав Мартинов. Текст су тумачили: Никола Раусављевић, Биљана Куриш, Милан Ракић, Далиборка Сремачки, Бојан Васиљевић, Гордана Гачић, Ирина Самопјан, Милијана Кочић, Мирјана Ранковић, Давид Матковић, Игор Бојановић и Мирјана Петрушић. Специјални гости: Љубинка Егерић, Татјана Јовановић и члан Дечије радио групе Божидар ВоргићМелодију песме “Тамо далеко”, на фрули одсвирао Богдан Ранковић, а на хармоници Ондреј Магловски. Музички уредник: Предраг Јовановић Лекторка: Емсура Хамзић Сладоје Тон мајстор: Марица Јунг Емисију је уредила и реализовала: Мирјана Петрушић

Биле су прве у зараћеној Европи с пушком у руци: Софија Јовановић, Милунка Савић, Наталија Бјелајац, Љубица Чакаревић, Славка Томић, Јелена Шаулић и Флора Сандс. Чућете приче о женама које су својом храброшћу задивиле свет. Занимљив је податак да су српске и руске жене прве у свету које су ратовале на фронту. Овако их описује француски новинар Анри Лобелриш: "Ја сам их гледао на ратишту с пушком и бомбом у руци и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке; Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве које оне не би могле да поднесу за своју Отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је Отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти, изабрале смрт... Није у то време било француског официра који не би радо, у знак најдубљег поштовања, положио свој мач пред ноге ових јунакиња. Оне су својом храброшћу и својом патњом задивиле Свет.". Поводом сто година од завршетка Великог рата радијско спомен сећање на Жене хероје Великог рата. У емисији су говорили, проф. доктор Ненад Нинковић са Катедре за историју Филозофског факултета у Новом Саду и кустос историчар Музеја Војводине Војислав Мартинов. Текст су тумачили: Никола Раусављевић, Биљана Куриш, Милан Ракић, Далиборка Сремачки, Бојан Васиљевић, Гордана Гачић, Ирина Самопјан, Милијана Кочић, Мирјана Ранковић, Давид Матковић, Игор Бојановић и Мирјана Петрушић. Специјални гости: Љубинка Егерић, Татјана Јовановић и члан Дечије радио групе Божидар ВоргићМелодију песме “Тамо далеко”, на фрули одсвирао Богдан Ранковић, а на хармоници Ондреј Магловски. Музички уредник: Предраг Јовановић Лекторка: Емсура Хамзић Сладоје Тон мајстор: Марица Јунг Емисију је уредила и реализовала: Мирјана Петрушић

О истакнутом српском лекару, неуропсихијатру, психотерапеуту, књижевнику, свестраном ерудити и академику говоре његови дугогодишњи пријатељи:  кардиохирург, професор доктор Стаменко Шушак, отац Миодраг Андрић, митрополит загребачко-љубљански Порфирије и психолог Александар Шибул. Подсетићемо се и неких предавања проф. Јеротића уз музику коју је волео да слуша. Музичка уредница: Јованка Беба СтепановићТекст читао: Слободан ШоракТон мајстор: Марица ЈунгУредница емисије: Мирјана Ранковић

О истакнутом српском лекару, неуропсихијатру, психотерапеуту, књижевнику, свестраном ерудити и академику говоре његови дугогодишњи пријатељи: кардиохирург, професор доктор Стаменко Шушак, отац Миодраг Андрић, митрополит загребачко-љубљански Порфирије и психолог Александар Шибул. Подсетићемо се и неких предавања проф. Јеротића уз музику коју је волео да слуша. Музичка уредница: Јованка Беба СтепановићТекст читао: Слободан ШоракТон мајстор: Марица ЈунгУредница емисије: Мирјана Ранковић

ПРОФЕСОР БОГОЉУБ СТАНКОВИЋ. НАУЧНА БИОГРАФИЈА КОЈА ЈЕ И СВЕДОЧАНСТВО ВРЕМЕНА. Професор и академик Богољуб Станковић један је од најзаслужнијих за развој математичких наука на Универзитету у Новом Саду. Његових шест деценија непрекидног научног и педагошког рада, као и стално повезивање са савременим светским токовима, у темељу су Новосадске школе математичке анализе. Професор Станковић унео је модерну математичку анализу у Србију. Математичка анализа је наука о функцијама, она своја изучавања гради у оквиру скупова бесконачних димензија, у оквиру непрекидних процеса који се описују одговарајућим функцијама. Пре пола века основао је математички семинар који и данас води. На семинару новосадски математичари и мултидисциплинарни тимови дискутују и проверавају теоријске поставке и идеје, и тако се стално надограђују. Из њега су поникли многи врсни математичари чији научни допринос такође превазилази границе наше земље. Ретко који семинар у свету је у тако дугом периоду остао виталан. Управо јубилеј семинара и његова успешност која се потврдила кроз многе генерације математичара јесте непосредан повод за ову емисију. Професор Станковић рођен је 1924. године у Ботошу код Зрењанина. Студије математике уписао је у Београду, непосредно после Другог светског рата 1945. године. Дипломирао је 1949. године и одмах је изабран за асистента на Математичком институту Српске академије наука и уметности, где је докторирао 1954. године. Исте године основана је Катедра за математику у Новом Саду и Станковић је постао један од првих њених наставника. Члан Српске академије наука и уметности постао је веома млад, већ са 39 година, 1963. године. За првог председника Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1979. године. Његова научна биографија уједно је сведочанство времена. „Ми, када говоримо о математици у Србији, почнемо од Мике Петровића Аласа. Он је остварио своју школу. Дуго у Србији, такорећи, није било друге математике сем Микине школе. Не могу да кажем да није било других значајних математичара, али онај који је створио своју школу то је био Мика Петровић. Друга тако велика личност то је Јован Карамата. И Јова је створио своју школу. Ја сам, ето, један од његових последњих ђака. Почео сам да радим докторску тезу код Јована Карамате. Онда је он отишао из Југославије. Имао је политичких потешкоћа и отишао је у Женеву. И онда је он мени предлагао да идем и браним докторат у Женеви… То је било 1952. године, када ми је он нудио да тако покушамо. Међутим нисам добио никакву стипендију, а нисам могао сам себе да школујем… Онда су ми доделили другога… Тако да ја себе сматрам, иако Карамата није стварно био мој службени ментор, да сам ђак Караматин и да сам један од последњих Караматиних ђака“, присећа се професор Станковић и додаје: „Када сам отишао први пут у Париз, а већ објавио први рад, листао сам да видим ко још то ради. Показало се да то више нико не ради, да је то математика која је преживела. Знао сам да, ако хоћу да идем даље, морам да искочим из онога што се зове класична математика. Тако сам ушао у проблематику уопштених функција. Зато могу да кажем да сам наставио Јову Карамату, али у сасвим другом виђењу математике, у другом облику њеном… Математика има своје токове и ако хоћете да Вас цене, онда морате да се уклопите у те токове. Ако испаднете из тих токова, не можете да доприносите оним што ће неко моћи да користи… Ви знате како је било после Другог светског рата. Нисмо добијали часописе, а часописи су оно преко чега успостављате контакт са токовима математике, тако је уосталом у свим наукама. Онда, прво нису стизали часописи са Запада, онда је дошао однос са Совјетским савезом, па су и Руси прекинули све. Тако, наједном се нађете – јесте, имате професуру, имате могућности да радите, али немате могућности да пратите те токове у математици који су се тада развијали. Доласком у Париз имао сам прилику да видим шта је то што се ради и где смо ми у тим токовима, а друго, у настави у којој сам тамо учествовао, постоји велика традиција и велико знање организовања наставе… “ Емисија је посвећена и животном и научном путу професора Богољуба Станковића, као и његовом доприносту развоју наставе и актуелним научним радовима које остварује, а који су високо признати у свету. Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић. Музички уредник: Предраг Јовановић. Спикер: Миодраг Матовић Тон-мајсторка: Марица Јунг.

Поводом Међународног дана певања птица у зору Први и Други програм радија РТВ-а, на српском и мађарском језику били су део програма “ Песма птица у зору “. Седмочасовни пренос звукова птица и пририоде са 22 локације у Европи и Индији, иницирао јавни радио сервис Ирске, а реализован је уз подршку Европске бродкастинг уније (EBU). Песму птица из Србије дочарали су звуци са локалитета Буковац и Змајевац. Програм су подржали Прокрајински завод за заштиту природе и ЈП Национални парк Фрушка гора.