Oblakoder

Kada govorimo o mladima i kategorijama koje vezujemo za mlade, najčešće mislimo o pozitivnim konceptima – o poletnosti, energičnosti, optimističnosti, pokretnosti. Mladi, pogotovo iz perspektive starijih, nemaju mnogo muka – osim onih, „mladalačkih“ koje se odnose na odrastanje. Pa ipak, određeni broj mladih suočava se i sa specifičnim bolestima kao što je multipla skleroza. Multipla skleroza (MS) je jedna od najnepredvidljivijih i najspecifičnijih bolesti centralnog nervnog sistema. Kako se navodi u publikaciji Vodič kroz multiplu sklerozu Društva multiple skleroze Srbije, MS je hronična, progresivna i neurodegenerativna bolest centralnog nervnog sistema, nepoznatog uzroka, koja predstavlja najčešće netraumatsko onesposobljavajuće neurološko, autoimunsko oboljenje mladih odraslih osoba. U Srbiji trenutno živi preko 4.500 osoba sa multiplom sklerozom koje primaju neku vrstu terapije, a procenjuje se da oko 9.000 ljudi živi sa ovom bolešću. Od toga, veliki deo predstavljaju upravo – mladi ljudi. Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ukoliko vam igra kapak, otežano dišete, osećate bol u leđima ili ubrzano lupanje srca, najverovatnije ćete, pre preuzimanja bilo koje konkretne akcije, prvo dohvatiti telefoni i izguglati simptome koje u tom trenutku osećate. I ne, niste usamljeni u ovakvom ponašanju – svako od nas će impulsivno pribeći ovakvoj vrsti „prečice” u pokušaju da na najbrži mogući način saznamo šta nam se dešava. No, samodijagnostikovanje bolesti nije se pojavilo paralelno sa pojavom interneta – mnogi domovi imali su u svojim bibliotekama medicinske enciklopedije sa kojima su se svi ukućani „savetovali” pre nego sa lekarima. Internet je, umnogome, olakšao pretragu svih informacija, pa i medicinskih, čineći ih dostupnim na jednom mestu, međutim – ako u Google pretraživač ukucamo simptome različitih bolesti, neretko ćemo za iste simptome dobiti različite rezultate i različite dijagnoze, što nas dovodi do zaključka da bez lekarskog pregleda ne možemo sa sigurnošću znati sa kojom bolešću se naš organizam bori – bila ona psihičke ili fizičke prirode. Uprkos tome, Google i dalje prednjači kada biramo mesto na kome ćemo potražiti pomoć kada se ne osećamo dobro. Postavlja se pitanje – zbog čega je to tako? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Poslednjih godina svedoci smo toga da se o mentalnom zdravlju mnogo više razgovara, te i da je ova tema konačno prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Jedan od fenomena koji se, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, najčešće ističe kao prisutan među mladima, pogotovo adolescentima, su anksiozni poremećaji. Sve veći broj mladih ljudi svedoči da su barem jednom u životu doživeli napad anksioznosti, a mnogi od njih gotovo svakodnevno žive sa anksioznošću. Iako je pandemija predstavljala jednu novu, izrazito stresnu situaciju za većinu ljudi u svetu, ona je, kako navode mnogi stručnjaci, posebno uznemirujuće uticala na mlade ljude. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu? Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Od izlaska poslednje knjige Harija Potera prošlo je dovoljno vremena da možemo sa sigurnošću reći da su šanse za pojavu sličnog fenomena sve manje. U trenutku vrhunca popularnosti franšize, dodatno pojačane nizom visokobudžetnih ekranizacija, zaista se osećala magija u vazduhu prilikom izlaska svake nove knjige. Filmove je često pratila i adaptacija u vidu video-igre, i iako su nam neke od njih ostale drage – više iz sentimentalnih razloga nego zbog (često sumnjivog) kvaliteta – činjenica je da predugo nismo dobili odličnu igru smeštenu u čarobni univerzum Hogvortsa i Harija Potera. Donosimo recenziju igre o kojoj svi Normalci pričaju. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autor teksta: Stefan Gašić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Kada biste prosečnu mladu osobu pitali bez koje stvari ne bi mogla gotovo ni dana, verovatno bi većina na prvu pomisao rekla: mobilni telefon. Postoje brojni razlozi zbog kojih je taj odgovor razumljiv jer nam se na telefonu nalaze svi kontakti, fotografije, mnogi danas rade uz pomoć telefona, muziku slušamo preko telefona, a možda najvažnije – uz pomoć telefona (društvenih mreža i aplikacija) najčešće i najbrže komuniciramo. Pitanje je koliko mladih zna napamet brojeve telefona svojih najbližih ljudi, ako izuzmemo mamin ili tatin, a i zašto bi pamtili, kada je telefon baza svih podataka. Međutim, kada kažemo telefon, obično se misli i na internet – taj važan element naših života koji je posebno značajan mlađoj populaciji, takozvanoj Generaciji Z, koja gotovo da ne poznaje život bez interneta. Predstavnici Generacije Z su kroz čitavo odrastanje imali neograničen pristup internetu, u virtuelnom prostoru snalaze se možda i bolje nego u svojoj sobi, a navodi se i da su zbog toga pasivniji i manje komunikativni. Internet revolucija nam je donela novi pogled na komunikaciju, te čak i takozvani bumeri uživaju u mogućnostima koje pruža internet. Ipak, Gen Z je nešto više nego ostali zavisna od internet mreže i svojih telefona. Kako bih testirala da li će se i u kojoj meri moj dan promeniti, rešila sam da kao predstavnica Generacije Z (na granici sa Milenijalcima) jedan dan provedem bez interneta. *Već dva puta sam lomila ekran na telefonu pa otprilike znam kakav je osećaj biti par dana bez telefona, ali ne i bez interneta.* Tekst čitala: Snežana Katunac Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi (pored Bosne i Hercegovine, koja je tek nedavno zabranila konzumiranje cigareta u javnom prostoru) u kojoj je i dalje dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama (kafići, klubovi, restorani), međutim, čini se da se tome uskoro nazire kraj. Ministarka zdravlja Danica Grujićić pre par dana u javnom obraćanju u okviru kampanje „Rak je izlečiv” pozvala je građane da podrže donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Ministarka je, između ostalog, istakla da je prevencija raka pluća moguća i da je jedan od koraka upravo zabrana pušenja u kafićima, restoranima, barovima… Pozivajući se, pre svega, na to da je pušenje jedan od glavnih uzroka nastanka brojnih bolesti, raka pluća, jezika, usne duplje, jednjaka, dok nepovoljno utiče i na plodnost kod muškaraca i žena. Pitali smo mlade šta misle o aktuelnoj temi uvođenja zabrane pušenja u restoranima, kafićima, barovima i noćnim klubovima. Tekst čitala: Snežana Katunac Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Duhovit osvrt na egzistencijalnu krizu, borba protiv patrijarhata, kapitalizma, letargije, obaveza, tuđeg mišljenja, fantastična bića poput – prosvećenog konzumeriste, smoglija ili weekinga – pojave su koje možete pronaći na Instagram profilu Sadmics, koji predstavlja skup duhovitih ilustracija Milje Šijakinjić. Sadmics je nastao pre četiri godine, a od tada je uspešno nastavio da razvija svoj autentični pravac sadmics-a, stripova koji su antipod comics-ima. Milja ih sama naziva stripaćima, a najveća prednost sadmicsa je što oni savršeno komuniciraju sa svojom publikom – mahom milenijalcima, koji se u njima neretko prepoznaju – jer, realno, ko od nas nije weeking (vikend ratnik kome je najveća snaga što živi za vikend, ali najveća slabost upravo to što živi za vikend)? Takođe, sadmics ima izrazitu društvno angažovanu crtu, što ga čini autentičnim, ponekad možda otresitim, i beskrajno šarmantnim. Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Autorka teksta: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Iako nova godina simboliše i novi početak, za mnoge prvi januar ništa nije promenio. Probudili smo se istim željama i problemima kao i „prošle godine”, možda čak još umorniji jer se verovatno slavilo do kasno u noć. Mamurluk i iscrpljenost uvode nas u novu godinu, a ubrzo počinje i emotivni rolerkoster koji se uglavnom među mladima dešava na samom početku nove godine. Euforija pred praznike raste, uzbuđeni smo jer tada konačno imamo vremena da se vidimo sa svim prijateljima i više vremena provodimo sa porodicom. Uz to, tu su novogodišnje proslave i putovanja. Međutim, svega par dana nakon što nas prođe praznični hajp, vraćamo se starim obavezama, tu su posao, fakultet i brojne svakodnevne aktivnosti, što u velikoj meri doprinosi da se posle prazničnog ushićenja osećamo iscrpljeno, mrzovoljno, preokupirano… U prazničnom periodu posebno su nam nametnuta očekivanja da svi treba da budemo srećni i lepo raspoloženi. Međutim, tu su i očekivanja koja sami sebi postavljamo za narednu godinu –  u novoj godini želim da smršam, više putujem, pročitam više knjiga, prestanem da pušim… Ispitni rokovi na fakultetu se bliže, na poslu počinju pripreme za naredni period, a i januar traje predugo. Kada nas sustigne lavina svih nametnutih očekivanja i ličnih želja, postaje nam pomalo tesno u sopstvenoj koži. Upravo taj post-praznični period mnogima stvara osećaj opterećenosti, o čemu svedoče i podaci iz Oblakoderove ankete kojom smo hteli da saznamo više o emotivnim stanjima mladih nakon praznika. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Milić Mentorka: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Uvek sam htela da napišem roman, ističe na početku razgovora Vida Davidović. Zapravo, na drami sam završila sticajem okolnosti, ali sam se naknadno bespovratno zaljubila u pozorišni jezik. Književnost sam kao dete otkrivala kroz prozu, a dramu sam shvatala tek kroz pozorišne inscenacije, iz druge ruke, a kada sam počela da je upijam i pišem, shvatila sam da je to moj iskaz i životni put. Razgovor za Oblakoder vodimo uoči beogradske promocije njenog prvog romana, koja će biti održana u petak, 27. januara u 18h u Kulturnom centru Grad. Ostala je, dakle, detinja želja da napišem roman, koju sam nekada morala da realizujem. Nisam ni sanjala da će mi biti toliko teško. Jezik drame je mnogo drugačiji od jezika romana i sam proces rada je u potpunosti drugačiji, tako da ne mogu da sporim da ovaj proces nije bio, u najmanju ruku, jako izazovan. Nadam se da sam uspela da prevaziđem taj izazov, dodaje Davidović o prelasku iz dramskog u prozno pismo. Sa mladom spisateljicom Vidom Davidović razgovarali smo o njenom romanesknom prvencu Mučnina, odrastanju, ali i savremenoj književnosti i umetničkim krugovima. Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac  Autorka teksta: Sara Arsenović Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Ukoliko pratite lokalnu scenu različitih malih brendova, sigurno ste zapazili male teftere sa ilustracijama partizanki, cegere sa krilaticom Odmor je otpor ili majice sa motivima ugroženih i zaštićenih životinja sa teritorije Srbije. Iza ovih proizvoda stoji umetničko-dizajnerski tim koji čine Miloš Miletić i Mirjana Radovanović koji su zajedno pre četiri godine pokrenuli brend Manonija.  Glavni motivi koje susrećemo na njihovim proizvodima su upravo antifašistička borba i radovi koji ilustruju revolucionarni period Jugoslavije, zatim ekološka borba i skretanje pažnje na prekomerni rad i pravo na odmor. Na svom Instagram profilu transparentno prikazuju i način proizvodnje njihovih prozvoda ukazujući na problem kršenja radničkih prava koji je postao normalizovana svakodnevica u kapitalističkom potrošačkom društvu. Od prošle godine imaju i liniju solidarnog proizvoda od čije prodaje deo novca doniraju različitim organizacijama koje se bore za bolje i pravednije društvo od onog u kome živimo.  O pokretanju brenda, reakcijama ljudi i prodavnici koju su nedavno otovorili u Čumićevom sokačetu razgovarali smo sa Milošem Miletićem, jednim od osnivača brenda. Tekst čitali: Snežana Katunac i Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Todorović Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

U poslednjih nekoliko godina, potkultura strejt muškaraca izgradila je nasilnu ideologiju, koja je nastala kao posledica toga da ih mlade i lepe žene odbijaju i ne žele da imaju seksualne odnose sa njima. Ta zajednica naziva se incel i predstavlja nedobrovoljni celibat (involuntary celibates), a sam termin najčešće se vezuje za virtuelnu internet zajednicu iz koje je i proizašao. Iako je incel „noviji” termin koji je zapravo nastao u virtuelnom svetu i pretežno se odnosi na komunikaciju putem portala i stranica, on, ipak, nije bezazlen, kao ni brojne stvari koje nastaju u digitalnom prostoru. Između ostalog, često se stvari započete na internetu oslikavaju u realnom životu i kulminiraju u stvarnosti, što je slučaj i sa pripadnicima incel potkulture. Da li je u pitanju nemogućnost muškaraca da ostvare romantične veze ili frustracija proizašla iz zatvorenih čet soba? Autorka teksta: Marija Milić Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.  Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Đani Infantino obrisao je iz telefona sliku sa Svetskog prvenstva u Rusiji na kojoj s njegove leve strane sedi Vladimir Putin... Ali je zapamtio da je sedeo zdesna - Saudijski princ, Bin Salman. Kako je u godinama nakon svetske finansijske krize, a potom i pandemije virusa kovid-19, na kraju, i tokom stvaranja novog Berlinskog zida i zveckanja nuklearnim bombama, zemlja sa populacijom od nepuna tri miliona stanovnika sagradila kompletnu infrastrukturu za najveću svetsku sportsku smotru, takoreći od nule? I kako je prljavi ples svetskih moćnika doveo do toga da se ama baš ništa ne učini da se spreči smrt tolikog broja ljudi i da se na tlu druge najmanje zalivske države održi Svetsko prvenstvo u fudbalu? Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autor teksta: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.  Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Da li ste nekada razmišljali o tome da jedan vaš klik, dislajk ili komentar može da utiče na nekog sa druge strane ekrana? Vrtlog informacija i sadržaja koji do nas dolazi putem društvenih mreža često ume da nas povuče da reagujemo na stvari bez preteranog udubljivanja. Poznato je i da masa negativnih reakcija drugima daje hrabrost da i sami ostave još jedan, jer nisu sami u tome, te na taj način često kolektivno ponašanje može da nas zavara da smo u pravu. A dok koristimo društvene mreže, gubimo osećaj da sa druge strane postoje stvarne osobe sa emocijama. Tako jedna naša „kritika” nije na odmet, svađe i brojni uvredljivi epiteti i komentari su samo naše pravo da izrazimo mišljenje – sve to jer smo tu još uvek zaštićeni.  Uvek možemo da uklonimo komentar, video, blokiramo korisnika ili izbrišemo profil i paf – deluje kao da više ne postojimo. Ipak, često naše reči i reakcije utiču na ljude sa druge strane, a posledice mogu biti različite. Lažni profili se zloupotrebljavaju, a šaljivi video snimci donose popularnost veoma brzo. Kontent se kreira nikad lakše, a često nauštrb ljudi koji nisu ni svesni toga. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Korisnicima TikTok-a termin „tihi otkaz” nije nepoznat. Naprotiv, na ovoj društvenoj mreži objavljeno je preko 153 miliona video snimaka pod heštegom #quietquitting. Međutim, ovde nije reč samo o popularnom TikTok trendu, već o fenomenu koji je sve više prisutan u poslovnoj praksi, iako se o samoj definiciji pojma „tihog otkaza” polemiše i nema jedinstvenog dogovora oko toga šta tačno ovaj pojam označava. Za jedne, „tihi otkaz” predstavlja puko odrađivanje minimuma na poslu, za druge je to psihički odmak od posla i emotivno distanciranje od istog, za treće predstavlja neprihvatanje povećanog obima rada bez odgovarajuće dodatne finansijske naknade. Ljudi više ne žele da izgaraju na poslu kako bi preživljavali jer, kada uporede trud i rad koji ulažu i platu koju zarade – računica je jasna. Mladi ljudi danas, sa inflacijom koja je prisutna na globalnom nivou, gotovo da jedva uspevaju da sastave kraj sa krajem, a ušteđevina, putovanja ili kupovina nekretnine za većinu njih predstavljaju misaonu imenicu. Ako u obzir uzmemo i prognoze stručnjaka koji najavljuju da za 50 godina planeta na kojoj živimo neće moći da zadovolji potrebe čitavog čovečanstva, trend tihog otkaza još više ima smisla, jer – čemu trud, ako je budućnost toliko neizvesna? Autorka teksta: Snežana Katunac Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Javorka Đurić nedavno je objavila svoju prvu knjigu ilustracija Šta ako sve ovo nije stvarno?. Knjiga broji oko 80 Javorkinih ilustracija u kojima oslikava svoj unutrašnji svet, misli i osećanja. Od 2020. godine, pod svojim umetničkim imenom, ova mlada autorka svoje radove je počela da objavljuje na Instagram stranici Javorkine Stvari (Maple Things). Dve godine kasnije, uz podršku izdavačke kuće Kontrast, Javorka je svoje ilustracije objedinila u knjigu koju čine kako stari, tako i novi radovi. Tim povodom pitali smo je kako je tekla realizacije ovog izdanja, koja je simbolika naslova i šta nam ovom knjigom talentovana autorka poručuje. Autorka teksta: Marija Todorović Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.  Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Novak Mirković, Spejs Noksi, objavio je novi album „Kuća zabave“, tri godine nakon prvenca „Subliminal“. U međuvremenu, kategorisali su ga kao repera, trepera, Zicera, „divlje dete“ srpskog andergraund hip-hopa (ovaj nam je favorit), da bi, tri godine kasnije, isporučio album ništa nalik navedenom. Ima tu još uvek repa, ali i pevanja (?!), neona osamdesetih, surfovanja na mračnim talasima, prodidžijevskih semplova, razbijanja klubova – bukvalno svega od Nirvane do Velike Plane – da biste se na kraju našli ostavljeni sa zbirkom referenci od Lavkrafta do Matrixa, pa ti biraj šta ti leži. Sa Novakom smo o „Kući zabave“, prešaltavanju na elektronski zvuk i statusu alternativne muzike na domaćoj sceni razgovarali tek čas uoči početka promocije albuma, čija je startna tačka Kulturni centar Lab u Novom Sadu, gde će nastupiti 1. oktobra. Autorka teksta: Branislava Kolarov Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Podrum.

Danima unazad na ulicama Irana odvijaju se masovni protesti izazvani smrću dvadesetdvogodišnjakinje Mashe Amini koju je takozvana „policija za moral” pretukla jer „nije pravilno nosila hidžab”. Masha je nakon prebijanja pala u komu i umrla. Zvanično saopštenje policije je, međutim, bilo drugačije. Naime, oni su odbili da javnosti pokažu snimke iz kombija u kom je Amini pretučena i navode da je umrla od srčanog udara, iako porodica tvrdi da je devojka bila zdrava. Podsetimo – pre samo pola veka, Iran je bio sekularna država u kojoj žene nisu bile ograničene religijskim načelima i nosile su kupaće kostime i mini suknje. Tako je bilo sve do 1979. godine, kad je Iranska revolucija (poznata i kao Islamska revolucija) dovela do toga da se kraljevina transformiše u islamsku republiku. Sloboda koju je imao Iran pre revolucije najbolje se ogleda u statusu i položaju žena – najupečatljivije kroz životni stil, čemu svedoče fotografije žena pre 1979. godine, koje govore u prilog činjenici da je ideologija u potpunosti promenila način percipiranje žene u društvu. Autorka teksta: Snežana Katunac Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Poslednjih godina se često na društvenim mrežama vodi polemika o tome koja krema za lice je bolja, koji puder ima bolju pokrivnu moć, zašto je važno da svakog dana stavljamo spf i koji serum uklanja fleke i crvenilo. Praktično ne postoji proizvod za ulepšavanje o kome na internetu ne može da se nađe recenzija. Ipak, ono što potpada pod „žensku stvar” jeste i menstrualna higijena, o kojoj se znatno manje govori. Isto koliko vam je važno da majica u kojoj provedete par sati u toku dana bude pamučna ili da krema odgovara vašem tipu kože, toliko je važno da i higijenski ulošci koje koristite budu od čistog pamuka i bez štetnih materija. Zdravija alternativa uvek postoji, a pored recenzija beauty proizvoda, važno je da se informišemo i o menstrualnim proizvodima, pogotovo zato što njihovo korišćenje nije stvar izbora, nego nužnosti. Autorka teksta: Marija Milić Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.Autorka teksta: Marija Milić

Čitava situacija pogodna je da se zapitamo da li smo dovoljno upoznati sa stvarima kao što su zloupotreba podataka, kršenje ugovora o radu, ko u svemu ovome ima jedini validan odgovor i rešenje, a pogotovo koliko se često dešavaju uznemiravanja ovakvog tipa, koja, izuzev ovoga, nebrojeno puta prolaze neopaženo i nekažnjeno i o kojima nikada nećemo saznati, osim o slučajevima gde je neko ipak reagovao.  Šta je za svakog od nas uznemiravanje, nepoštovanje, kršenje zakona… stvari su koje u današnje doba ne treba biti relativne niti individualne, već kao društvo zajedno moramo raditi na tome da izgradimo kolektivni stav koji obuhvata sve ovakve i slične situacije i koji svako lice štiti od potencijalnog uznemiravanja, nasilja, iskorišćavanja i ugrožavanja. Autorka teksta: Marija Milić Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Sprska dreg scena je sve veća iz godine u godinu – od marginalizovanih događaja jednom u mesec dana, do redovnih dreg šoua skoro svake nedelje, i to na više lokacija u gradu. Pojavljuju se nove mlade dreg kraljice i kolektivi, pa publika već može da bira koji će kog vikenda da poseti, ali i koji performansi se kome više dopadaju. Pre godinu dana, na sceni se po prvi put uz pesmu Jugoslovenka, a u okviru žurke Haus of KyeGie-a u Dragstoru, pojavila mlada dreg kraljica Novoslovenka. Ona kombinuje različite motive iz našeg kulturnog nasleđa i slovenske mitologije, a time je, kako kaže, želela da pokaže da naša tradicija nije nužno deo isključivo heteronormativnog identiteta. Deo je kolektiva Nezbrinuti, doma za nezbrinute kraljice i kraljeve, i sa njima je nastupala više puta u prethodnih godinu dana. Kako se zaintersovala za dreg, šta misli o trenutnoj dreg sceni i ko je kosovka demonka – pitali smo Novoslovenku. Autorka teksta: Marija Todorović Tekst čitali: Marina Zec i Snežana Pajkić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.