Pantelićev Georeport

Prvi veliki test za novu vlast u Beogradu biće spoljna politika. Između ostalog i zato što će za promene na unutrašnjem planu – pravosuđe, policija, mediji, sprovođenje istraga za visoku korupciju, zloupotrebu položaja, trgovinu uticajem, obračun sa organizovanim kriminalom – biti potrebno mnogo više vremena, rada i truda, a tek će se čekati poduže na konkretne rezultate reformi i pravosudnih postupaka. Dovoljno je pogledati šta se dogodilo u Mađarskoj, koja je bila u sličnoj situaciji kao Srbija. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ušli smo u turbulentnih 40 dana tokom kojih nas čekaju izbori u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama i na kraju u Španiji. U prethodnoj epizodi smo se bavili Španijom, u ovoj Izraelom, a sledeće nedelje ćemo imati specijal o Sjedinjenim Američkim Državama sa Veljkom Lalićem. Na kraju ovog Georeporta reći ćemo i par reči o izborima u Srbiji. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.“Volim mnogo Francusku, ali je volim previše da bih bio nacionalista“, čuvena je rečenica Alberta Kamija, francuskog pisca, filozofa, nobelovca. Ako bismo sledili Kamijevu osvetljenu stazu, mogli bismo da zaključimo da u Evropi sve manje ljudi previše voli svoju zemlju. Čini se da nije moguće voditi politiku koja nije bazirana na treš ili fetiš nacionalizmu, koji se prodaje kao vrhunski patriotizam, a u multietničkim zemljama najveća etnička grupa ga često plasira kao „građanski koncept“.Jačanje ekstremne desnice i agresivnog nacionalizma na Starom kontinentu ima tri, uslovno rečeno, oca: pogrešna imigrantska politika, maligna propaganda Rusije i cilj desničarskih snaga bliskih Trampovoj administraciji da zaustave proces federalizacije EU i da kreiraju Evropu nacija, gde bi od EU ostalo samo jedinstveno tržište i ništa više.Nesposobnost tzv. mejnstrim vladajućih stranaka u EU da vode efikasne i svrsishodne imigracione politike, kao i nerazumevanje za najsiromašnije i najmanje obrazovane slojeve društva, koji imigrante vide kao nelojalnu konkurenciju na tržištu rada, privilegovanu grupu za socijalna davanja i pretnju za bezbednost, odnosno kao izvor kriminala, gurnuli su nekada tradicionalno levičarsko biračko telo u ruke ekstremne desnice.Sa novom političkom geografijom u Evropskom savetu, kojom bi dominirale evroskeptične desničarske snage, više ne bismo imali agendu čiji je cilj dublja integracija EU i eventualna implementacija agende Marija Dragija, već promenu političkog pravca ka tzv. Evropi nacija, a to znači, na srednji i dugi rok, pripremu za sukobe između evropskih zemalja nakon jednog veka mira i prosperiteta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rusofilski analitičari u EU i SAD, nema ih samo u Srbiji, i dalje prognoziraju, ili, bolje rečeno, priželjkuju brzu pobedu Rusije nad Ukrajinom i pored toga što ih vreme „džentlmenski“ demantuje već četiri i po godine. Međutim, postoji i druga strana medalje. Varaju se i oni koji misle da će, bez obzira na to kako se rat završi, Rusija izaći toliko oslabljena da neće više predstavljati pretnju EU. Čak i da Putinov režim izgubi rat sa Ukrajinom, on ostaje glavni strateški problem EU. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron jeste uspeo u nameri da oslabi, gotovo obesmisli, umerenu desnicu i umerenu levicu, ali je istovremeno proizveo mnogo veću kolateralnu štetu jer je delegitimizujući socijaliste i republikance ojačao ekstremnu desnicu i radikalnu levicu, otvarajući put za Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona. Drugo negativno nasleđe Makrona biće veoma nestabilan politički sistem budući da je došlo do „balkanizacije“ partijske panorame i budući stanovnik Jelisejske palate neće imati otvoren put za dobijanje većine u Nacionalnoj skupštini, čak i u slučaju da raspiše vanredne izbore, što je vrlo verovatno imajući u vidu aktuelni parlamentarni sastav.Od izbora za Evropski parlament i zatim prevremenih parlamentarnih izbora Francuska se nalazi u konstantnoj političkoj krizi budući da u Nacionalnoj skupštini ne postoji stabilna većina. Predsednik Makron je u drugom mandatu promenio pet premijera za četiri godine, nešto što se u Francuskoj nije videlo još iz perioda Četvrte republike neposredno posle Drugog svetskog rata.Predsednička izborna kampanja u Francuskoj je već počela, a ritam kampanje kao i teme diktiraju ekstremna ultranacionalistička desnica i radikalna islamo-levica. Vrlo je indikativno da se pripadnici Nacionalnog okupljanja ljute kada ih definišu kao ekstremnu desnicu, baš kao i članovi Nepokorene Francuske koji odbacuju definiciju „islamo-levičara“. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.