HistoryCast

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastKada je Vinston Čerčil prvi put kročio u parlament, delovao je kao čovek koji je došao da pobedi, ne da se dopadne. Bio je previše glasan, previše samouveren, previše svestan da istorija pamti samo one koji tresnu šakom o sto. Generali su ga mrzeli, novinari obožavali, a narod... narod ga je slušao jer niko nije znao da govori kao on.Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju jedno od najzanimljivijih poglavlja XX veka: život, uspon i pad čoveka koji je u isto vreme bio i spasilac Evrope i simbol britanskog imperijalnog ponosa. Čerčil, večiti buntovnik sa cigarom i čašom viskija, pesnik u uniformi, političar koji je znao da gubi sa stilom i pobeđuje uz osvetu.Od rovova Burskog rata do bunkera pod Londonom, od govora koji su dizali moral naciji do odluka koje su koštale hiljade života - epizoda istražuje njegovu senku i sjaj, sva lica čoveka koji je uvek balansirao na granici između heroja i autokrate, između vizije i sujete.Danas pričamo o upornosti, sujeti i neverovatnom instinktu za istorijski trenutak. Ali i o senkama koje prate svaki mit; od kolonijalne politike i rasnih stavova do kontroverznih odluka u ratu, teškoj i komplikovanoj ličnosti koja ne pristaje da se uklapa ni po koju cenu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Period između 1717. i 1739. godine u istoriji Srbije mnogi preskaču, a on je zapravo fascinantan, pun preokreta, neizvesnosti i velikih očekivanja. To je vreme kada se Srbija, nakon Velike seobe, našla između dva sveta: između Beča i Carigrada, između imperija koje su odlučivale o njenoj sudbini. Dok su jedni videli budućnost u habzburškom redu i zapadnom poretku, drugi su još uvek gledali ka starom, poznatom Istoku. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski razgovaraju o Srbiji pod Habzburškom monarhijom, o provinciji - kraljevini, o pokušajima da se izgradi nova uprava i o tome kako je sve to izgledalo iz perspektive naroda koji je živeo između carskih odluka i svakodnevne borbe za opstanak; o narodu koji je, između tuđih granica, pokušavao da pronađe sopstveni identitet. Srbija je bila strateški prostor, koridor između Beča i Carigrada, i svaka vojska koja bi prešla Dunav smatrala je da ima pravo da je preuredi po svom modelu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastKao naši članovi na Patreonu, sve ekskluzivne i YouTube epizode možete slušati i na audio platformama poput Apple Podcast i Spotify. Leto 1944. nije donelo samo Normandiju. Na Istočnom frontu odigravala se ofanziva kakvu svet do tada nije video. Front se raspadao, gradovi su padali. U Belorusiji je pukla kičma Vermahta. Pod velom maskirovke, sovjetske armije udaraju istovremeno na Vitebsk, Oršu, Mogiljev i Bobrujsk; kolone se rasipaju, komandne veze nestaju, a grupa armija Centar prestaje da postoji brže nego što je ikada sanjala nemačka komanda. U samo nekoliko nedelja pada Minsk, front se pomera stotinama kilometara, a „nepobediva” mašina Trećeg rajha pretvara se u improvizovani haos i povlačenje bez plana. Kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz anatomiju ove ofanzive: kako je sovjetska obmana zaslepela nemačku obaveštajnu službu; zašto su naređenja „držati liniju” i "nema povlačenja" bila presuda, a ne strategija; šta su uradili Rokosovski, Žukov i komandanti frontova da preseku nemačku odbranu po dubini; zašto je oslobađanje Minska označilo tačku bez povratka za Rajh. I kako je operacija Bagration postala najveći nemački poraz u Drugom svetskom ratu i stvarni početak kraja?

Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu. U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije. Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena? Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile? U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku.

Kako jedno ime, i posle osam dugih vekova, i dalje izaziva nemir? Njegov život počinje kao legenda o Temudžinu, dečaku poniklom u mongolskim stepama, prepuštenom gladi i izdajama, bez ikakve garancije da će doživeti sledeću zimu, a završava se kao istinita priča o zastrašujućem i surovom vladaru koji je ujedinio plemena, oborio carstva i stvorio najveću svetsku imperiju u istoriji koja se prostirala od Pacifika do granica Evrope. Džingis-kan je danas tema razgovora istoričara i kumova, Nikole Đukića i Nikole Šipke, u kome nas uvode u svet Mongola - u stepe gde je preživljavanje bilo pitanje veštine, ali i u svet discipline, vojničke inovacije i političke genijalnosti.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Postojala je, jako davno, civilizacija koja je podigla gradove veće od evropskih prestonica, izgradila piramide što su se uzdizale ka nebu i razvila sistem pisma, trgovine i religije koji je zadivio, ali i uplašio osvajače sa drugog kontinenta. Ovo je priča o Astečkom carstvu - o njegovom usponu i o njegovom tragičnom kraju. O Astecima i njihovoj imperiji danas razgovaraju istoričari i kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka. Oni nas vode od mitskog puta plemena Meksika do osnivanja Tenočtitlana, grada podignutog usred jezera Teskoko, čuda urbanizma i središta jedne od najsnažnijih država prekolumbovske Amerike. Sam Tenočtitlan imao je preko 200.000 stanovnika, više nego većina tadašnjih evropskih prestonica. Njegovi stanovnici obrađivali su plutajuće bašte - činampas, genijalna veštačka ostrva koja su obezbeđivala obilne useve i činila grad gotovo samoodrživim.

Sa Nikolom Đukićem i Ivanom Drljačom prolazimo kroz dramatične dane septembra i oktobra 1918. godine, kroz odluke Vrhovne komande, kroz ulogu saveznika - posebno francuske vojske i generala Franša d’Eperea - i pre svega kroz herojstvo srpskog vojnika koje je, zbog neverovatnih, gotovo nadljudskih napora, pregnuća, volje i hrabrosti izazvalo divljenje sveta.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Bio je kralj koji je želeo Evropu, a ostao upamćen po nemirima na Balkanu. Milan Obrenović je prva krunisana glava moderne Srbije, čovek u kojem su se sudarali ambicija i slabost, šarm i nesigurnost, evropski sjaj i balkanska drama. Njegova vladavina nije bila linearna priča o usponu i padu - bila je niz lomova, kontradikcija i odluka koje su Srbiju približavale Zapadu, ali je istovremeno gurale u nestabilnost. Njegov put od maloletnog kneza do prvog kralja obnovljene Srbije obeležili su i diplomatski uspesi i politički lomovi, ali i duboko lične drame. Iza glamura dvora i evropskog šarma krio se čovek rastrzan između ličnih strasti, zavisnosti od velikih sila i nemilosrdne balkanske stvarnosti. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, u najdužoj epizodi do sada, otvaraju pitanja koja prate Milana do danas: kako je izgledao njegov politički savez sa Austrougarskom, koliko je Srbija platila cenu rata sa Bugarskom, šta se zaista događalo iza zatvorenih vrata braka sa kraljicom Natalijom i zbog čega je abdikacija izgledala kao beg od sopstvenog života?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti Nikola Piperski danas razbijaju crno-bele slike o čoveku koji je pokušao nemoguće - da sačuva srpsku državu u doba kada se Balkan lomio između krsta i polumeseca. Đurađ Branković za jedne je bio vizionar i graditelj, za druge hladni kalkulant. Bio je poslednji veliki srpski vladar pre pada pod osmansku vlast, diplomata između istoka i zapada, graditelj moćne tvrđave Smederevo, ali i čovek kojeg su savremenici optuživali za izdaju. Da li je njegov izbor da postane osmanski vazal bio znak slabosti ili jedini način da narod preživi? Kako je Đurađ balansirao između Osmanskog carstva, Ugarske i Venecije? Kakvu je simboliku nosilo Smederevo kao „srpski Carigrad“ i šta umetnički detalji te tvrđave otkrivaju o kulturnom identitetu Srbije u XV veku? U ovoj epizodi prolazimo kroz tajne diplomatskih ugovora, dvorske spletke, bolne gubitke porodice Branković, ali i umetničko nasleđe koje i danas priča priču o moći i tragici epohe.

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCastMustafa Golubić je jedno od onih imena koja i danas izazivaju više pitanja nego odgovora. Rođen krajem XIX veka, 24. januara 1891. u Stocu, Hercegovina, odrastao u vremenu ratova, prevrata i velikih ideoloških borbi, Golubić je prošao put od bosanskog revolucionara i učesnika Mladobosanskog pokreta, preko borca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, do navodnog agenta Kominterne sa mrežom kontakata širom Evrope, Azije i Latinske Amerike. Njegov lik obavijen je misterijom i legendama: priče govore da je poznavao Lenjina i Staljina, da ga se kralj Aleksandar plašio, da je učestvovao u organizovanju vojnog puča 27. marta, da je imao desetine ili stotine lažnih identiteta i da je bio ključna figura sovjetske obaveštajne mreže na Balkanu. Ali, koliko od svega toga zaista stoji? Da li je Mustafa Golubić bio vrhunski špijun, ili je deo njegove biografije pažljivo građen u posleratnoj mitologiji i propagandi? Koje su činjenice potvrđene dokumentima, a koje su samo prenaduvane priče koje su se decenijama prepričavale? U ovoj epizodi podkasta, istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača pažljivo razmatraju svaki deo njegove biografije - od detinjstva i mladosti, preko uloge u ključnim istorijskim događajima XX veka, do tragičnog kraja u okupiranom Beogradu 1941. godine. Kroz razgovor otkrivamo kako se stvaraju istorijski mitovi, zašto Golubić i dalje izaziva fascinaciju, i koliko je teško odvojiti istinu od obmane kada su u pitanju ljudi iz senke.

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača vode vas pravo u srce jednog od najdramatičnijih sukoba antičke Grčke - Peloponeski rat. Ali ovo nije samo priča o Atini i Sparti. Ovo je mozaik krvavih savezništava, lomova među polisima i taktičkih brilijantnosti koje su oblikovale sudbinu Helade. Zašto su Megara i Korint bile više od običnih gradova saveznika? Kako su Beotija, Fokida i Eubeja menjale tok istorije, ne samo kao geografski prostori već kao ključne tačke političkog nadmudrivanja i vojnih pohoda? Zašto je mala luka Naupakt postala trn u oku Peloponežanima? I kako je ostrvo Samos prešlo iz periferije u samo središte grčkog rata?

U ovoj epizodi nastavljamo serijal o Drugom svetskom ratu pričom o opsadi Lenjingrada – jednoj od najdužih i najstrašnijih opsada u istoriji čovečanstva. Tokom 872 dana, od septembra 1941. do januara 1944, Lenjingrad - Sankt Peterburg - bio je odsečen od sveta. Gotovo 4 godine nemačkog i finskog obruča pretvorilo je svakodnevicu miliona stanovnika Lenjingrada u pakao. Glad, hladnoća i svakodnevno granatiranje odneli su živote preko milion ljudi, ali grad nije pao. Istoričari Nikola Šipka i Ivan Drljača vode nas kroz dramatičnu priču o neuništivom duhu grada.

Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača danas otvaraju još jedno slojevito poglavlje o srpskoj srednjovekovnoj istoriji, pričom o Stefanu Dečanskom - Stefanu Urošu III - vladaru čija sudbina oscilira između svetosti i tragedije, političke mudrosti i lične nesreće. Bio je sin kralja Milutina, otac kralja i cara Dušana i zatvorenik u Carigradu, ali njegova priča nije samo priča o borbi za presto, već i o slepilu - i fizičkom i političkom - o vizijama, izdaji, oproštaju, veri i raskolu između oca i sina koji je uzdrmao temelje dinastije Nemanjić.

Podržite nas na Patreonu Patreon.com/historycast Šta je zatekao a šta uradio Petar Veliki kad se posle velikog puta po Evropi vratio kući? Nastavak naše priče o ovom fascinantnom caru počinje upravo tu - u trenutku njegovog povratka, kada u sebi nosi viziju modernizacije, a pred sobom zatiče carstvo ukopano u vekovne običaje, praznoverje i feudalni poredak. Šta se dešava kada jedan čovek pokuša da na silu ubrza tok istorije? Kada želi da od ogromne, rastrzane i samodovoljne Rusije napravi evropsku silu - Rusku imperiju - čak i ako mora da reformiše sve: vojsku, društvo, kalendar, pa i način oblačenja? O tome, kao i o posledicama koje su njegovi postupci ostavili, govore istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka, u nastavku priče koja u centar pažnje stavlja jednog od najambicioznijih i najkontradiktornijih vladara Evrope.

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast U ovoj epizodi ne govorimo o bojevima, već o onome što dolazi nakon što zastave padnu. O despotima bez zemlje koji su nastavili da postoje, ne uprkos istoriji, već uzduž njenih pukotina. Pad Smedereva 1459. godine bio je kraj jedne epohe, kraj Srpske despotovine, ali ne i kraj priče. Brankovići, pre svega sinovi Svetog Stefana, Đorđe i Jovan, nisu nestali sa porazom. Naprotiv, sa sobom su poneli državni model, dvorsku kulturu, umetnost i ideju suverenosti, i preneli ih zajedno sa očevim moštima preko Save, u dvorove Ugarske. Tamo, u Sremu i Kupinovu (Kupiniku), među novim gospodarima, srpski despoti su postali nešto između simbola i političke alatke. Vuk Grgurević (Branković), poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, pretvoren je u epskog junaka, a bio je vladar sa stvarnim vojskama, ratovao pod ugarskom zastavom, ali sa despotovom titulom. Jovan Branković, poslednji u nizu Brankovića, nosio je tu titulu više kao amanet nego kao vlast. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti Nikola Piperski mapiraju ovo neobično poglavlje srpske istorije - jedno u kojem se država povukla, ali ideja opstala. Razgovaraju o tome kako se srpski srednjovekovni identitet preoblikovao u egzilu: kroz ikonopis, ktitorstva, političke brakove i uporne pokušaje da se sačuva identitet u tuđem carstvu.

Više od šest vekova prošlo je od onog 28. juna 1389. godine, ali boj na Kosovu nije izbledeo iz kolektivnog pamćenja, naprotiv, s vremenom je postao mitski temelj, istorijski topos i politički simbol. U ovoj specijalnoj epizodi podkasta, istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača vode nas kroz slojevitu priču o Kosovskoj bici - onoj stvarnoj, krvavoj borbi između vojski kneza Lazara i sultana Murata, ali i onoj drugoj, koja se vekovima vodi u pesmama, knjigama i kolektivnom sećanju. Šta se zaista dogodilo tog dana na Kosovu polju? Da li je bitka bila poraz, pobeda ili zamrznuti trenutak u vremenu? Kako su se kroz vekove preplitali istorija i mit, i kako su nastajale naracije koje su oblikovale srpski identitet ali i odnose na Balkanu? Zašto je Kosovo i danas ključna reč - ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu?

Istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas danas kroz jedan od najburnijih i najtragičnijih perioda ruske istorije - Građanski rat koji je iz temelja preoblikovao ne samo Rusiju, već i čitav svet i odneo, po nekim procenama, i do 10 miliona života.

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Godina je 1875. U zabitoj hercegovačkoj dolini, u mestu koje većina evropskih diplomata ne bi ni pronašla na mapi, odjekuje pucanj. Taj 'pucanj' - simbolični prvi hitac ustanka u Nevesinju - postaće simbol ne samo otpora protiv Osmanlija, već i početak političkog zemljotresa koji će preoblikovati Balkan pre skoro tačno 150 godina. U ovoj epizodi, naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razotkrivaju duboke društvene, ekonomske i verske razloge koji su doveli do Hercegovačkog ustanka. Govore i o gladnim godinama, o zulumima i porezima, o običnim ljudima koji su uzeli pušku jer više nisu imali šta da izgube. O složenom spletu okolnosti u kojem se hercegovački hajduk prepliće sa bečkim diplomatama, ruskim interesima i ambicijama kneževina Srbije i Crne Gore.

92 - U novoj epizodi serijala o Drugom svetskom ratu bavimo se prelomnim događajem 1944. godine - savezničkim iskrcavanjem u Normandiji i otvaranjem Zapadnog fronta 6. juna 1944. godine, poznatim kao Dan D koji je označio početak oslobađanja Zapadne Evrope od nacističke okupacije. Istoričari i kumovi, Nikola Đukić i Nikola Šipka, vode nas kroz složenu pozadinu Operacije Overlord - od planiranja i logistike, preko uloge špijunaže i dezinformacija, pa sve do dramatičnog iskrcavanja na plaže Juta, Omaha, Gold, Juno i Sword.

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Danas kroz sećanja odlazimo u legendarni istorijski trenutak u kome počinje priča o Gvozdenom puku - najodlikovanijoj jedinici u istoriji srpske vojske - Drugom pešadijskom puku "Knjaz Mihajlo". Naš gost je novinar i pisac Darko Nikolić, autor knjige koja je osvojila srca čitalaca širom Srbije i nadahnula emocije ponosa, tuge i poštovanja prema herojima iz Velikog rata.