Pantelićev Georeport

Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Vremena su posebna (najblaže rečeno), pa je posebna i ova, XXV epizoda Georeporta. Prvi put, Željko Pantelić je u svojoj spoljnopolitičkoj analizi imao gosta - sa Veljkom Lalićem, glavnim urednikom Velikih priča i Nedeljnika, razgovarao o situaciji na Bliskom istoku.Razgovor je snimljen nekoliko dana nakon terorističkog napada Hamasa, ali ide mnogo dublje od situacije na terenu - koliko god ona bila strašna - sve od povratka Jevreja u Svetu zemlju, preko stvaranja države Izrael, do pokušaja dolaska do kompromisa.Kako je izgledao život u Izraelu i Gazi pre poslednje eskalacije nasilja?Kako se dogodio teroristički napad Hamasa i ko je krivac za bezbednosne propuste? Koje su sve greške Netanjahuja?Ko su bili najznačajniji izraelski, a ko palestinski državnici i kako su propuštene prilike za trajni mir?Kako izraelska, a kako svetska štampa prati eskalaciju sukoba i reakciju Izraela?Željko Pantelić i Veljko Lalić u specijalnoj 25. epizodi Georeporta o napadu Hamasa, reakciji Izraela, prošlosti i budućnosti Bliskog istoka.Gledajte i slušajte podcast Georeport na Velikim pričama, YouTube i svim striming platformama Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa. Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi ćemo se baviti ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosima između dve zaraćene strane, ulozi drugih velikih sila u rusko-ukrajinskom ratu, pre svih SAD i Kine, mogućim scenarijima za okončanje sukoba i eventualnim pregovorima Moskve i Kijeve, najverovatnije po ustoličavanju novog predsednika ili predsednice SAD.Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.   Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom. Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom. Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U epizodi koja počinje bavimo se Saudijskom Arabijom, Iranom, Izraelom i prostorom između Persijskog zaliva, Kaspijskog jezera i Mediteranskog mora. Ništa na Bliskom istoku ne treba uzimati zdravo za gotovo a još manje verovati da su odnosi "zakucani" u vremenu i prostoru. Posle Drugog svetskog rata dugo vremena je Egipat Gamala Abdel Nasera bio zemlja koja je nosila oreol najvećeg protivnika Zapada u muslimanskom i arapskom svetu. Iran i Saudijska Arabija bili su saveznici SAD, Palestinci su imali laičko rukovodstvo, dok je Egipat bio saveznik SSSR-a a Naser, posle pobede nad Velikom Britanijom, Francuskom i Izraelom 1956. godine u sukobu oko Sueckog kanala, najpopularniji lider među Arapima. Saudijska kraljevska familija, kao čuvar svetih mesta islama, nije mogla da bude saveznik imperije u kojoj se negiralo postojanje Boga ali i njeno božansko pravo da vlada većim delom Arabijskog poluostrva. Sovjetski Savez, odnosno Rusija, 1948. godine je mnogo više pomogla formiranju nove izraelske države nego Sjedinjene Američke Države, dok je Velika Britanija potajno pomagala i navijala za Palestince. Međutim, samo osam godina kasnije, tokom Suecke krize, Moskva je stala uz Egipat zapretivši svojim nuklearnim arsenalom Francuskoj i Velikoj Britaniji uz prećutno odobravanje Amerikanaca koji su želeli da stave tačku na kolonijalnu prošlost Pariza i Londona. Poraz Egipta u Šestodnevnom ratu 1967. godine i Islamska revolucija u Iranu 1979. godine, promenili su karte na Bliskom istoku. Egipat se udaljio od sovjetskog bloka i približio se Vašingtonu, Iran je postao najveći neprijatelj SAD u regionu, a u Saudijskoj Arabiji su na šiitsku revoluciju u Iranu odgovorili još rigidnijim vehabizmom i finansiranjem medresa na kojima se propagirao srednjovekovni pustinjski islam. Nije slučajno da je Rijad rado i bogato finansirao mudžahedine u Avganistanu a da je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine bio u režiji državljana Saudijske Arabije. U novoj blokovskoj podeli sveta u povoju već se jasno vide obrisi dvaju dominantnih blokova. Na tabli je ostalo još samo par, uslovno rečeno, važnih "swing state". Saudijska Arabija je jedna od njih. SAD i EU ne bi trebalo da je izgube zbog radikalnih ambijentalista, tražitelja pravde za Džamala Kašogija i onih koji veruju da su demokratija i ljudska prava i slobode neophodni recept za svaku zemlju. Vratila se u modu Ruzveltova opaska stara devedeset godina o postojanju značajne razlike između "našeg kopileta" i "njihovog kopileta" ili samo "kopileta". Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu. Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri. Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje. Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod. Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U Francuskoj su na programu prvi vanredni parlamentarni izbori u ovom veku. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, izlaznost birača na parlamentarnim izborima biće najveća od 1997. godine kada je, na opšte iznenađenje, pobedila Socijalistička partija Lionela Žospena. Predviđa se da će glasati dve trećine upisanih birača, gotovo 20 odsto više nego na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine. I bez rezultata istraživanja javnog mnjenja golim okom je vidljiva velika mobilizacija glasača. Međutim, velika izlaznost ne znači i promenu odnosa snaga u političkoj areni u odnosu na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna. Naprotiv, nije registrovana velika fluktuacija birača između različitih političkih ponuda. Koalicija oko Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen data je na 36 odsto podrške u prvom krugu izbora, Novi narodni front (Nepokorena Francuska, socijalisti, komunisti i zeleni) nalazi se blizu 30 odsto, dok je Makronov savez malo iznad 20 odsto glasova. Ako bi prebrojavanje glasova potvrdilo rezultate izbornih anketa, u Narodnoj skupštini ne bismo imali nijednu formaciju sa apsolutnom većinom. Normalizacija ili “melonizacija” Nacionalnog okupljanja nije postigla željene rezultate. U samom Parizu ali i u EU širi se strah da bi Francuska sa Žordanom Bardelom u ulozi premijera-marionete u rukama Le Penove bila evropska verzija britanske vlade sa Liz Tras na adresi Downing street 10. Signali sa berzi, iz poslovno-bankarskog ambijenta, uz porast razlike u kamatama na državne obveznice Francuske u odnosu na nemačke već su prerasli u alarm. Umerene i upakovane izjave Le Penove i Bardele, uz javno odustajanje od kontroverznih datih obećanja vezanih za NATO i odbrambenu politiku, EU i evro, ekonomsku i penzionu politiku, nisu umirili finansijska tržišta ali su, zasada, sprečili paniku. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Izbori za Evropski parlament su završeni, počinje borba za top funkcije u institucijama Evropske unije. U ovoj epizodi ćemo pričati, osim o izbornim rezultatima u državama članicama EU, i o situaciji u dve istočnoevropske države: Mađarskoj i Slovačkoj.Proevropske snage su i dalje većina u EP, ali je srce Evrope pod velikim stresom. Nije samo motor EU, Francuska i Nemačka, u kvaru već i njeno tvrdo jezgro. Ekstremna i tvrda desnica su pobedile ili ostvarile najbolje istorijske rezultate ne samo u Petoj republici i Saveznoj Republici nego i u Italiji, Holandiji, Belgiji kao i u Austriji (nije među osnivačima EU, ali se uvek podrazumeva kao deo tzv. Kerneuropa).Izuzetak su zemlje koje izlaze na Baltičko more gde se beleži uspon partija levog centra, mada treba reći da su španski socijalisti Pedra Sančeza, italijanske demokrate Eli Šlajn i pre svega francuski socijalisti Rafaela Gliksmana ostvarili zapažene rezultate. Španska i italijanska levica su pokazale veliku otpornost a posle deset sušnih godina francuska levica je ponovo ozbiljna politička snaga.Generalno gledano pobednici na tek održanim izborima za Evropski parlament su tri žene i jedan muškarac: Ursula fon der Lajen, Đorđa Meloni, Marin Le Pen i Donald Tusk. Najveći gubitnici su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i zeleni koji nisu iskoristili prethodnih pet godina da naprave novi kvalitativan skok, naprotiv, čini se da su izgubili zlatnu priliku koju su imali. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena prijateljstvu Rusije i Kine bez granica, kako ga definišu u Moskvi i Pekingu. Naravno, dobri odnosi između Kremlja i Džongnanhaja i te kako imaju svoje limite, ali je činjenica da nisu bili nikada tako dobri od kada su se dva naroda srela u Sibiru pre četiri veka.Kao i svako “prijateljstvo” među državama, i ovo se više bazira na postojanju zajedničkih neprijatelja i delimičnom poklapanju geopolitičkih interesa a manje na iskrenim osećanjima, ako o njima uopšte možemo govoriti u međunarodnim odnosima. Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili srednjovekovnim rečnikom iskazano vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu, u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo pitanjem Sjedinjenih Američkih Država. Vodeća planetarna imperija prolazi kroz duboku unutrašnju krizu, podeljena na liberalnu obalu (istočnu i zapadnu) na jednoj strani, i konzervativnu unutrašnjost (Srednji istok i Srednji zapad). Na međunarodnom planu, Vašington, svestan da ne može da upravlja celim svetom, u hodu, traži pravu dimenziju svoje sfere uticaja na planeti. Najveći problem Amerike je sama Amerika. Nalazi se u tranzicionoj fazi u kojoj mora da odluči kojim putem će krenuti. Globalizacija je doživela krah. To ne znači automatski da ćemo ući u vrtoglavi proces deglobalizacije koju mnogi nazivaju balkanizacijom, ali primorava SAD da kreiraju novu geostrategiju. Kada je pao Berlinski zid, umesto da se zadovolje pobedom, Amerikanci su pomislili da je moguće kreirati ceo svet po svojoj slici i prilici kroz globalizaciju i širenje kapitalizma, liberalizma i demokratije. Učinili su klasičnu grešku imperijalnih sila: napravili su duži korak nego što su mogli i nego što je trebalo, umišljajući da mogu da upravljaju celim svetom. Nisu imali dalekovidost svojih predaka da se pobrinu da SSSR preživi, kao što su to uradili sa Meksikom vek i po ranije. Vašington je opijen uspehom u Evropi i u par azijskih zemalja, pre svega u Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu, pomislio da je ideja individualizma, kapitalizma i demokratije toliko superiorna da će se i ostatak sveta preobratiti, pristajući da se odrekne kolektivnog, nacionalnog, identitetskog u korist individualizma, liberalizma i ekonomskog načina razmišljanja. Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim striming platformama #georeport #velikeprice #zeljkopantelic Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLV izdanje Georeporta na sajtu Velikih priča. U prošloj epizodi smo se bavili Srbijom i Kosovom a sada širimo pogled na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku i Severnu Makedoniju, kao i na ulogu koju Hrvatska može da odigra u ovom momentu. Vlada Andreja Plenkovića ako bude reagovala instinktivno, kratkovido i pre svega nacionalistički na Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore dovešće u pitanje ubrzanje evropskih integracija Podgorice. Paradoksalno, Zagreb bi na taj način uradio upravo ono što odgovora zvaničnom Beogradu i političkim snagama u Crnoj Gori koje bi da uspore ili čak zaustave put Podgorice ka Briselu. Ipak, prema našim informacijama, Zagreb neće preduzeti oštre mere u bliskoj budućnosti, ali će iskoristiti prvu povoljnu priliku da Podgorica plati na ćupriji ono što nije na mostu. Veliko je pitanje kojim će putem krenuti nova vlada Severne Makedonije Hristijana Mickoskog, da li će se opredeliti za evropski put ili će se optirati za trojni savez sa Beogradom i Budimpeštom, odnosno predsednikom Vučićem i premijerom Orbanom, uz namigivanje Pekinga i Moskve.Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je mnogo bliži bankrotu svog entiteta nego nezavisnosti. Čini se da što je Republika Srpska dalje od secesije, to je Dodik glasniji u otvorenim ili prikrivenim separatističkim izjavama. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se vraćamo analizi srpske spoljne politike u svetlu serije događaja koji su se verifikovali u poslednjih par meseci.Kao što se dogodilo puno puta u skorijoj istoriji Srbije, zvanični Beograd ponovo ne propušta priliku da propusti priliku ili još gore da krene suprotnim smerom u odnosu na EU i svoje komšije na Zapadnom Balkanu. U poslednjih šest meseci je došlo do velikih promena u samoj EU i njenom pristupu prema proširenju koje neće biti promenjeno bez obzira na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna.Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne veruje da će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU pre Ukrajine je mnogo više izraz ličnih želja i njegovog okruženja nego što je realna ocena trenutnih okolnosti. EU sada radi ozbiljno na politici proširenja što se najbolje vidi kroz odluke da se počnu pregovori sa Bosnom i Hercegovinom o članstvu u EU i, pre svega, da se put Crne Gore u EU maskimalno ubrza. Plus formiranje Reginalno ekonomkso tržište i rešenost da se na Zapadni Balkan upumpa sveži novac za infrastrukturu i u strateške sektore s ciljem povećavanja bruto društvenog proizvoda i poboljšanja standarda građana.Takođe, u EU počinje da poprima snagu i ideja da se formira klub od tri zapadnobalkanske države koje su već članice NATO – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i da se zajedno “guraju” ka vratima EU. Za zvanični Beograd, Crna Gora u EU je noćna mora a ulazak Skoplja i Tirane, zajedno sa Podgoricom, je totalni košmar jer bi pokazali svu promašenost srpske spoljne politike na tzv. četiri stuba i opstruisanja evropskog puta Srbije.Dok je Crna Gora počela da pravi velike korake ka članstvu u EU, u Srbiji su se ređali, kao na traci, obeshrabrujućih događaja i negativni signali. Počelo se sa Banjskom, nastavilo se sa izborima, problemima u vladavini prava, vulgarnim napadima bivše premijerke Ane Brnabić na Nemačku. Posebno je bila kontraproduktivna  javno izneta spekulacija da je Nemačka pripremala Majdan 2 u Srbiji i da je Beograd tu informaciju dobio od Rusa. Usledila je donkihotovska borba protiv donošenja pravno neobavezujuće rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija, u kojoj se ne pominju ni Srbi, ni Srbija a ni Republika Srpska a kamoli da su Srbi genocidan narod. Agresivan i neadekvatni rečnik srpskih zvaničnika u Njujorku i na drugim adresama su ponovo orjentisali simpatije prema kosovskoj strani, prvenstveno kao reakciju na političku strategiju Srbije a ne zato što smatraju da je kosovska strana u pravu.U Savetu Evrope se formiralo nekoliko blokova oko člnastva Kosova u toj organizaciji. Velika Britanija predvodi grupu zemalja koje žele da Kosovo bude što pre primljeno u Savet Evrope. Francuska, Nemačka i Italija su formirale grupu koja uslovljava prijem Kosova sa jasnim i nepovratnim potezima ka stvaranju Zajednice srpskih opština. Dakle, nije uslov da Zajednica srpskih opština bude uspostavljena već da budu donete odluke koje će proces stvaranja te Zajednice učiniti ireverzibilnim. Njima su se pridružili i druge zemlje koje su donedavno imale poziciju da treba primiti Kosovo kako bi se poslala poruka Srbiji, sada i one zbog kontraproduktivnih poteza Kurtija na Kosovu i u Severnoj Makedoniji podržavaju poziciju Berlina, Pariza i Rima.Vremenska koincidencija ubacivanja Ohridskog sporazuma u pregovaračko poglavlje 35 sa Srbijom sa glasanjima o članstvu Kosova u Savetu Evrope naveli su pojedine krugove da dovedu u vezu dva događaja. Međutim, u pitanju su dva odvojena procesa. Ohridski sporazum je trebalo da bude ubačen u 35. poglavlje mnogo ranije, ali je komesar za proširenje Varhelji uspešno opstruisao gotovo devet meseci njegovo ubacivanje. Tek kada je predednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen snažno intervenisala Varhelji je konačno uradio svoj deo posla. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi nastavljamo da se bavimo spoljnom politikom Srbije, kao i relacijama Beograda sa Briselom, Berlinom ali i Kvintom. U EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike. Velika šansa koju bi Srbija trebalo a i morala bi da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Srbijom, prostorom bivše Jugoslavije, procesom evropskih integracija, uticajem i ulogom Ruske Federacije u našem regionu. Takođe, pokušaćemo da objasnimo zašto se predsednik Srbije Aleksandar Vučić oseća kao da je u zamci ili u ćorsokaku, odnosno kakav je bilans njegove 12-godišnje vladavine.Kao što Slobodan Milošević nije dobro razumeo domet i epohalnost pada Berlinskog zida, tako ni Vučić nije ukapirao razmere i dubinu promena koje su nastale na Starom kontinentu sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Srbija je Miloševićevu, upadljivo izraženu, vlastoljubivost i paranoju, platila izolacijom zemlje koja je trajala čitavu poslednju deceniju 20. veka, bombardovanjem i gubitkom Kosova. Vučić još uvek može da se vrati sa pogrešnog puta ili, ako hoćete, da se prebaci na ispravni kolosek.Ako to ne bude uradio, Srbija će ponovo biti izložena izolaciji, teškim ekonomskim posledicama i odlivu najpametnijih, radno sposobnih i građanki Srbije koje se nalaze u fertilnom dobu, što će dovesti u pitanje i opstanak Srba, kao naroda, na dugi rok u zapadnobalkanskom regionu.Istini za volju, predsednik Srbije još uvek može da koriguje maršrutu srpskog broda, ali neće to moći da učini ako napravi stratešku grešku u izboru glavnog saveznika i pokrovitelja. Njegova nervoza i nesigurnost su plod utiska gubljenja tla pod nogama jer su svi postulati na kojima je počivala politika zvaničnog Beograda dovedeni u pitanje. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XL izdanje Georeporta na sajtu Velike priče.U ovoj epizodi se bavimo Iranom. Klerikalni islamski režim u Teheranu se nalazi u veoma neobičnoj poziciji: na spoljnom planu Iran je imao više nego uspešnu 2023. godinu i početak 2024. ali je na unutrašnjem planu doživeo nekoliko ozbiljnih poraza, ili bolje rečeno upozorenje, uključujući i veoma nisku izlaznost na izborima prvog dana marta. Islamski režim je morao da drži otvorena biračka mesta duže od predviđenog vremana kako bi prebacili 40 odsto izlasnosti. I pored toga nisu uspeli da izbegnu obaranje negativnog rekorda. Razlog slabog odziva birača bio je vrlo jednostavan: Ajatolah Ali Hamnej i njegove mule su odredili da Iranci biraju između lošeg, goreg i zlog. Odnosno između islamskih fanatika, islamskih radikala i islamskih konzervativaca. Iransko društvo se sve više polarizuje na sledbenike Islamske revolucije i oponente koji bi želeli da Iran bude više Persija a manje Islamska Republika. Takođe, unutar vladajuće elite sprema se velika generacijska smena jer sa životne scene odlaze nosioci spomenice Homeinijeve revolucije iz 1979. godine. Potencijalno veliki problem je što je odlazeća generacija bila mnogo obazrivija, odgovornija i vodila je računa o taktici i strategiji, kao i koštanju povučenih poteza. Dolazeća vladajuća vrhuška odgajena u grudima Iranske revolucionarne garde (pasdarana) mnogo je beskrupuloznija, agresivnija, neodgovornija i ambicioznija.U poslednje vreme, režim u Teheranu počeo je da miksuje islamski, nacionalni i imperijalni narativ kako bi oduzeo što je moguće veći prostor oponentima vlasti sa jasnim ciljem da ih svede isključivo na zapadno orijentisane ili proamerički nastrojene građane. Sa takvom etiketom u Iranu koji je gotovo pola veka prožet kampanjom protiv Zapada i SAD nemate mnogo šansi da postanete opasnost za vlast, tim pre što na Zapadu niko ne želi ili ne može da pomogne građanima Irana koji bi želeli drugačiju budućnost za svoju zemlju.Gledajte i slušajte Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama#iran #podcast #velikeprice #georeport Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXIX epizodu Georeporta na Velikim pričama. U ovom izdanju tema je Aleksej Navaljni i kuda ide Rusija posle njegovog ubistva.Postoje male šanse, matematičari bi rekli teorijske, da ubistvo Navaljnog promeni nešto u ruskoj politici a kamoli da pokrene široke narodne mase i dovede do promena. Par hiljada ljudi okupljenih na sahrani Navaljnog u Moskvi govori da su medijski mrak i strah gotovo podjednako veliki i paralizujući. Smrt Navaljnog bi mogla da uđe u istoriju kao momenat u kojem je Ruska Federacija prešla „Rubikon" od autoritarne u totalitarnu državu.Put u pakao je često popločan najboljim željama. Osobe koje su u najboljoj veri otvorile pregovore za razmenu Navaljnog za Vadima Krasikova – profesionalnog ubicu ruskih tajnih službi, osuđenog na doživotni zatvor u Nemačkoj zbog likvidacije Zelimhana Hangošvilija, lidera čečenskih separatista sa gruzijskim pasošem – nisu imale dobru procenu.Rusija pokušava da menja svoje vladare samo kada izgubi ratove ili kada oni pokažu slabosti. U prvom slučaju se događaju revolucije, u drugom dvorske ili zakulisne spletke. Putin još uvek nije izgubio rat, a teško da će pokazati slabost, što je na svojoj koži iskusio i pokojni Prigožin i svi oni koji su podržali prošlogodišnji marš vagnerovaca ka Moskvi.Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama.#zeljkopantelic #velikeprice #georeport #podcast Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi pričamo o posledicama ruske invazije na Ukrajinu. Pre nego što krenemo u analizu, neophodno je podvući da u rusko-ukrajinskom ratu tačno znamo ko je ko: Rusija je agresor, Ukrajina je žrtva. Ako, hipotetički, Kremlj sutra odluči da zaustavi invaziju i povuče vojsku, rat prestaje istog dana. Ako Ukrajina prestane da se bori, potpisuje svoj kraj. Drugim rečima, poraz Moskve platio bi Putinov režim, budući da je pravilo da se režimi u Rusiji menjaju nakon velikih i bolnih ratnih poraza. Poraz Kijeva bi imao nesagledive posledice ne samo za ukrajinsku državu i Ukrajince, već i za celu Evropu, počev od pribaltičkih republika koje bi se našle prve na udaru oživljenog ruskog imperijalizma. Nije isključeno ni da bi Moldavija mogla da bude uvučena u novi rat preko Pridnjestrovlja, baš kao što treba biti oprezan i sa relativno velikim brojem „korisnih idiota“ među Srbima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori koji bi mogli da žrtvuju Srbe kao narod i Srbiju kao državu da bi izvršili naređenja iz Kremlja i doprineli ostvarenju ruskih ciljeva u regionu. Srbija je jedna od kolateralnih šteta ruske invazije na Ukrajinu sa negativnom perspektivom da postane velika žrtva. S jedne strane put Beograda ka članstvu u EU u poslednje dve godine nije blokiran zbog Kosova već zbog odnosa srpskih vlasti prema ruskoj agresiji na Ukrajinu. U EU postoji veoma brojan i tvrd blok država članica koje neće dozvoliti napredak Srbije sve dok ne bude uskladila svoju politiku prema Rusiji sa ostalim evropskim zemljama. Na drugoj strani, predsednik Aleksandar Vučić, šta god mislili o njemu, nije ruski čovek, ali je dozvolio Kremlju, zbog političkih kalkulacija i utvrđivanja vlasti, da uđe, ili da se učvrsti, u veoma senzibilne strukture bezbednosnog, ekonomskog, energetskog i medijskog sistema u Srbiji. Dok proruska propaganda širi narativ protiv EU i SAD optužujući ih da žele da promene vlast u Beogradu, u suštini najveća opasnost za Vučića dolazi upravo iz Moskve. Kako reče bivši komesar za proširenje EU Oli Ren pre petnaestak godina upozoravajući tadašnju vlast u Beogradu: u zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi. Gledajte i slušajte podkast Georeport Željka Pantelića na YouTube, Spotify i svim audio platformama Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi su nam u fokusu Sjedinjene Američke Države. Ne samo predizborna kampanja i duel Donalda Trampa i Džoa Bajdena, već i uzroci previranja u američkom društvu kao i Teksas, „država usamljene zvezde“ koja bi mogla da odigra veoma važnu ulogu kao usmeritelj američke istorije. Donald Tramp je žedan osvete. Želja da vrati milo za drago svojim političkim protivnicima i onima koje smatra izdajnicima u vlastitim redovima toliko je jaka da deluje kao supersonično pogonsko gorivo, ali istovremeno zamagljuje rasuđivanje republikanskog kandidata za nominaciju na predsedničkim izborima. Trampov delirijum se video i kroz deljenje na društvenim mrežama videa u kojem se tvrdi da je njujorški tajkun izabran od Boga da vodi SAD i da je sa njegovim rođenjem počela božanska misija na planeti.Propaganda lidera republikanaca i njemu naklonjenih medija i javnih ličnosti, poput Karlsona Takera, bila je toliko uspešna da danas više od 80 odsto Trampovih birača veruje da 6. januara 2021. godine nije bilo nasilja, a čak svaki treći je uveren da je sve organizovao FBI kako bi optužio Trampa za pobunu i onemogućio mu da se bavi politikom. Pratite Georeport Željka Pantelića na Spotify i svim striming platformama Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom i krizom kroz koju prolazi najvažnija zemlja na Starom kontinentu. Od sudbine Berlina zavisi veliki deo Evrope, uključujući i Beograd. Kada se Nemačka nakašlje, Srbija ali i druge zemlje u našem okruženju dobiju temperaturu ili čak grip. Uspon ekstremne desnice u Nemačkoj ima specifičnu težinu. Nije isto kada Marin Le Pen sa Nacionalnim okupljanjem uživa podršku četvrtine Francuza ili kada Đorđa Meloni osvoji vlast u Italiji. Ako je francuski nacionalizam teatralan, italijanski parodičan, španski folklorističan, engleski uštogljen, a ruski, kao i srpski, često precenjen, nemački nacionalizam je toliko metodičan da uključuje alarm za uzbunu.U Nemačkoj svaki uspon radikalnog nacionalizma budi duhove prošlosti više nego bilo gde, tim pre kada je obojen klasičnim tonovima antisemitizma, ksenofobije, šovinizma, negacionizma, nostalgijom za nacističkim vremenima i krcat rečnikom i idejama sa nacionalsocijalističkom podlogom. Evropska unija je bez problema preživela dolazak Melonijeve na vlast u Italiji, verovatno će svariti i ulazak Marin Le Pen u Jelisejsku palatu (ako se on dogodi), ali je gotovo sigurno da neće ostati na nogama ako u Berlinu na mesto kancelara dođe lider AfD-a, pa makar to bila i Alis Vajdel, najmanje problematična ličnost među “alternativcima”.Nakon tri decenije nemačke renesanse, sa veoma malobrojnim zastojima i limitiranim padovima, Berlin mora da pronađe svoju novu ulogu u Evropi i svetu i pre svega mora sebe da rebrendira da bi ponovo bio lokomotiva Starog kontinenta. Bivša kancelarka Angela Merkel uspešno je “mumifikovala” najbolji od mogućih svetova za Nemce u kojem su im Amerikanci garantovali bezbednost, Rusi prodavali energente po jeftinoj ceni, Kina bila prvi trgovinski partner a EU tržište i svojevrsni avatar nemačke političke meke moći. Tog sveta više nema i potrebno je kreirati novi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.