Pantelićev Georeport

Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili, srednjovekovnim rečnikom iskazano, vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu – u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ukrajina u naručju Evrope vidi spas od ruskih imperijalnih ambicija, dok se u Srbiji širi antievropska politika i raspoloženje jer tako zvuči manje problematično cilj da se Srbija transformiše u „kinesku provinciju“ ili „rusku guberniju“ na evropskom kontinentu.Sve imperije žele da njihovi klijenti liče na njih. Velika je zabluda da bilo koja planetarna sila dozvoljava da njeni junior saveznici budu nezavisni i suvereni. Naravno, što je imperija geografski bliža, to je njen uticaj vidljiviji i jači.Većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja liči na zapadnoevropske države, a ne na Rusiju ili Kinu. U Srbiji to nije slučaj. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Iza osmeha i pompenzne ceremonije, Putin je izašao mnogo zadovoljniji od Trampa. Rehabilitovan je na svetskoj sceni, i pored poternice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda, kupio je vreme za nastavak ratnih dejstava u Ukrajini i odložio je nove sankcije Rusiji, ali i njenim saveznicima zahvaljujući kojima zaobilazi zid zapadnih sankcija. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Bivši američki predsednik Džo Bajden je posle 7. oktobra 2023. godine bukvalno molio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da ne pravi istu grešku kao Amerika nakon 11. septembra 2001. godine. Netanjahu nije poslušao Bajdena, uradio je sve suprotno i sa odlukom o okupaciji Gaze otišao je korak dalje stavljajući na kocku živote stotina ako ne i hiljada izraelskih vojnika. Jedina pozitivna stvar u odluci izraelske vlade je namera da se Gaza, nakon totalne eliminacije Hamasa i oslobođenja svih talaca – pod uslovom da je ta akcija izvodljiva – preda u ruke arapskim snagama, verovatno Egiptu ili Saudijskoj Arabiji, koje bi preuzele kontrolu.Reč je o prvom suvislom planu za Gazu koji se čuo od početka operacije "Gvozdeni mač" nakon jeseni 2023. godine. Dakle, neće biti aneksije Gaze a ni trajne izraelske okupacije, kao ni povratka jevrejskih kolonija. Na papiru sve zvuči logično, ali u prethodnim decenijama smo naučili da je logika često odsutna na bliskoistočnoj pozornici, posebno zdravorazumska. Postavlja se pitanje cene koju Izrael treba da podnese za privremenu okupaciju Gaze, kao i ceha koji će Palestinci platiti. Nije teško zamisliti kako će početi akcija okupacije Gaze, ali nije jednostavno predvideti kako će ona teći a još manje kako će se završiti. Na drugoj strani, ne treba biti naivan i misliti da su religiozni ultranacionalisti u Netanjahuovoj vladi, pre svih, Smotrih i Ben Gvir, odustali od svojih planova ili da su se urazumili i postali umereni političari.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Posle dužeg vremena vraćamo se na temu Kine i Tajvana. U poslednjih par meseci se verifikovalo nekoliko različitih događaja koji upućuju da se dan eventualne invazije na Tajvan približava, ali i da vlast predsednika Si Đinpinga nije tako neupitna kao što se činilo donedavno.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Kavkazom, preciznije Čečenijom, Azerbejdžanom, delimično Jermenijom i odnosima između Rusije i Turske i njihovom prelamanju preko Kavkaza, egzistencijalno važnog za realizaciju geostrateških ciljeva: “turskog sveta” i “ruskog sveta”.   Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnoj epizodi bavili smo se gotovo isključivo Srbijom i donekle Kosovom, a u ovoj ćemo uključiti reflektore na druge zapadnobalkanske države.U poslednje dve godine došlo je do značajnih promena u procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Crna Gora i Albanija su prepoznale i pravilno interpretirale ukazanu priliku i grabe ka članstvu u EU do kraja ove decenije, dok sve ostale zemlje regiona, počev od Srbije, ozbiljno rizikuju da završe u zapećku Evrope sa svim negativnim posledicama koje nosi takav status.Promena vlasti u Podgorici omogućila je Crnoj Gori da uhvati novi zalet u procesu približavanja EU, dok je albanski premijer Edi Rama demonstrirao koliko su politička volja i rešenost da se ispunjavaju uslovi iz evropske agende presudni za napredovanje u pregovaračkom procesu.Do kraja godine, Crna Gora će imati više od trećine poglavlja zatvoreno sa odličnom perspektivom da zatvori sva ostala do prve polovine 2027, dok će Albanija do kraja oktobra otvoriti sve klastere i nalazi se u dobroj poziciji da stigne Crnu Goru i da sa njom uđe u paketu u EU 2029. godine.Na taj način bi Albanija zauzela mesto koje je trebalo da pripadne Srbiji. U odsustvu političke volje i dvostrukoj igri vladajućeg režima u Beogradu koji je svesno minirao proces evropskih integracija Srbije, nekadašnja najveća jugoslovenska republika će završiti u nekoj vrsti autoizolacije u slepom crevu Evrope. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Dvanaestodnevnim ratom između Izraela i Irana, kako ga je nazvao američki predsednik Donald Tramp, ali pre svega želimo da predstavimo unutrašnji odnos snaga u Izraelu koji je u dobroj meri kumovao postojećoj bliskoistočnoj krizi.Mnogi su se zapitali u prethodnih par godina kako je moguće da je Izrael od laburističke zemlje postao ultranacionalistička i da li to ugrožava budućnost samog Izraela.Paradoksalno ako pogledamo strukturu stanovništva, kao i religioznost rastućih grupa unutar Izraela i Irana, za 30-40 godina, veće su šanse da u Teheranu imamo umerenu ili mlako religioznu vlast nego u Jerusalimu.Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njenih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenazija, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Meksikom i nezaustavljivim usponom centralnoameričke države i njenim izlaskom iz senke moćnog severnog suseda. Opaska „Bog je daleko a Amerika blizu“ nema više samo penalizujuću konotaciju za Meksiko kao što je to bio slučaj u poslednja dva veka. Sjedinjene Američke Države, protiv svoje volje, mogu da postanu saveznik uspona južnog suseda i u Meksiko Sitiju počinju da shvataju i koriste novonastalu situaciju. Meksiko nije ono što se predstavlja u televizijskim serijama i filmovima, ili preciznije rečeno, nije samo to, Meksiko je mnogo više i do kraja ovog veka bi mogao da postane veliki problem za Sjedinjene Američke Države, pogotovo ako proces asimilacije etničkih Meksikanaca u samoj Americi ne bude uspešno sproveden. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Finskom, Rusijom, odnosima između dve zemlje i tzv. severnim frontom. U Helsinkiju, ali i drugim nordijskim prestonicama i u sedištu NATO-a ne pitaju se da li će Rusija, posle Ukrajine, krenuti u dalja osvajanja, već kada će to biti i da li će se na udaru naći Finska ili pribaltičke republike. Pre početka ruske agresija na Ukrajinu govorilo se da bi trebalo aplikovati finski recept za rešenje spora između Kijeva i Moskve. Četrdeset meseci kasnije Rusija bi mogla na Finskoj da primeni recept iz Ukrajine.Izgradnja vojne i prateće infrastrukture uz granicu sa nordijskom zemljom, dugačku 1.350 kilometara, kao i imenovanje generala Andreja Mordvičeva za komandanta vojnih snaga Ruske Federacije, sa zadatkom da reformiše armiju i pripremi je za sukob sa Severnoatlantskom alijansom, potvrda su da rusko-ukrajinski rat nije incident ili epizoda već početak dugoročnog sukoba između Rusije i Evrope.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Od ujedinjenja Nemačke, proglašenog u Versajskoj palati 1871. godine, upoznali smo šest različitih verzija: Drugi rajh, Vajmarsku republiku, Treći rajh, Zapadnu Nemačku vezanu za SAD, Istočnu Nemačku vazala SSSR-a, ujedinjenu Nemačku. Sa Fridrihom Mercom rađa se nova, Nemačka kakvu do sada istorija nije upoznala: naoružana, a demokratska; jaka, ali ne destruktivna; lider, a ne hegemon; zaštitnica Evrope, a ne njena razorna bomba u grudima. Rečju, rađa se „evropska Nemačka”, slična onoj kako ju je zamišljao Tomas Man.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi Georeporta, Željko Pantelić analizira izbore u Rumuniji, Poljskoj i Portugaliji.Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 🌍 https://shorturl.at/z3ZeaSve tekstove Željka Pantelića na Velikim pričama možete pronaći ovde 📰 https://shorturl.at/6tk0QZašto su zemlje koje su najviše profitirale od EU okrenule leđa Briselu? Kako je Orban podržao rumunskog nacionalistu koji mrzi Mađare, i kako je to iskoristio njegov glavni protivnik Petar Mađar?Šta Moskva traži u Rumuniji i zašto je NATO baza kod Konstance crvena linija za Kremlj? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 84. epizodi se vraćamo pitanju Srbije, njene međunarodne kolokacije, procesu evropskih integracija, uticaju Rusije, posledicama prisustvovanja predsednika Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi, gde je bio jedini zapadni i evropski lider uz slovačkog premijera Roberta Fica. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Grenlandom i sve otvorenijom bitkom za kontrolu Severnog pola i Severnog ledenog okeana. Ruska invazija na Ukrajinu je presudno doprinela da Švedska i Finska odluče da uđu u NATO i pojačaju Severnoatlantsku alijansu na njenom severoistočnom krilu.Nije isključeno da pored NATO-a proširi svoje granice zahvaljujući ruskoj pretnji i Evropska unija. Norveška sve ozbiljnije razmišlja da se priključi EU, ne zbog ruske agresije na Ukrajinu, koliko zbog geostrateških ambicija Moskve na Severnom polu. Klimatske promene su prekomponovale planetarnu agendu. Do pre par godina se govorilo da su 19. i 20. vek bili stoleća Atlantika a da će novi milenijum početi sa vekom Pacifika, kao ključnog okeana za planetarni raspored snaga i mesto obračuna velikih sila.Jedan od motiva zašto je Kina stala uz Rusiju u agresiji na Ukrajinu jeste upravo saterivanje Moskve u vazalski odnos i samim tim davanje velikih koncesija Pekingu u Severnom ledenom okeanu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se istorijom odnosa između američkih predsednika i ruskih careva, komunističkih generalnih sekretara i "izbornih" autokrata. Gotovo dvovekovna istorija odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Rusije protkana je mnogo više razumevanjem, solidarnošću i simpatijama nego neprijateljstvima i animozitetom. Relacije između američkih predsednika Baraka Obame i Džoa Bajdena na jednoj strani i nekrunisanog cara Ruske Federacije Vladimira Putina na drugoj predstavljaju izuzetak a ne pravilo u relacijama između Vašingtona i Moskve.Čak i kada su bili otvoreni neprijatelji, tokom Hladnog rata, komunikacija između dve obale Pacifika bila je vrlo živahna i frekventna. Iz tog perioda datira pravilo, i danas na snazi, da CIA održava direktan kontakt sa Kremljom. Nije slučajno da su šefovi u Lengliju prvi sagovornici Moskve na američkoj strani a ne diplomatski kanali.Vašington i Moskva/Sankt Peterburg su, ne računajući drugu polovinu XX veka, uglavnom delili zajedničke neprijatelje što je presudno uticalo na prijateljske veze: prvo su to bili Britanci, zatim Japanci i Nemci, a u budućnosti bi zajednički rival i tačka spajanja mogla da bude Kina.Rusi i Amerikanci su prvi put došli u kontakt sredinom 19. veka na pacifičkoj obali američkog kontinenta. Relacije između evroazijskog carstva i imperije u rađanju bile su od starta veoma pozitivne i plodonosne. Sjedinjene Američke Države pomogle su Rusiji da se ekonomski oporavi i stane na noge posle poraza u Krimskom ratu od savezničke armije Velike Britanije, Francuske, Osmanlijske imperije i Kraljevine Sardinije. Rusija je uzvratila slanjem svoje flote u američke luke kao pomoć "unionistima" protiv "konfederalista" u Američkom građanskom ratu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se nesuđenim predsedničkim kandidatima u Francuskoj i Rumuniji, Marin Le Pen i Kalinom Đeorđeskuom koji su iz različitih razloga izbačeni iz izbornih trka. Istini za volju, Le Penova još uvek ne u potpunosti. Odluke pravosudnih organa u Parizu i Bukureštu izazvale su lavinu reakcija, uslovno rečeno, suverenističke internacionale koja ide od Donalda Trampa i Ilona Maska, preko Gerta Vildersa u Holandiji i Matea Salvinija u Italiji, do mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina. Indikativno je da su perjanice suverenističkih i ekstremno desničarskih ideja, kao po diktatu, spojili dva potpuno nepovezana slučaja, Le Penove i Đeorđeskua, da bi napali liberalne demokratije i optužili ih za zloupotrebu pravosuđa s ciljem gušenja prava građana da biraju svoje predstavnike. Niko od prethodno navedenih vodećih figura u SAD, Evropi i Rusiji, ne samo da nije osudio hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, nego ga nisu ni pomenuli. Nije uputno stajati na žulj turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji, njenim evropskim integracijama, odnosima između Beograda i Brisela, razlozima zašto EU nije zauzela jasan stav prema protestima, ko i zašto koči napredak Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ulozi Rusije i Kine, a daćemo odgovor i zašto Srbija gleda sa visine na ubrzano približavanje Crne Gore članstvu u EU a sa velikim podozrenjem i strahom evidentno ubrzanje evropskih integracija Albanije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena Turskoj mada se samo po sebi nameće poređenje između te zemlje i Srbije. Iza velikih protesta u Istanbulu i Beogradu stoji želja da se promene režimi koji su ogrezli u korupciji, klijentelizmu, nepotizmu, podaništvu i koji iz godine u godinu sužavaju politička prava i slobode građana.Turska i Srbija i njihovi lideri, zajedno sa pratećim klijentelama i propagandnim timovima, naravno uz dužne proporcije, veoma su slične, od načina razmišljanja, odnosa prema vlasti, medijima, civilnom društvu, studentima i pogotovo u permanentnoj proizvodnji neprijatelja, unutrašnjih i spoljnih. Omiljeni Erdoganov sport je lov na izdajnike među Turcima, evropeiste, pripadnike LGBT zajednice, novinare koji se usuđuju da rade svoj posao, pripadnike civilnog društva i proevropske političke lidere Kurda. U jednoj rečenici: poput vlasti u Beogradu koja predstavlja "obojene revolucije" kao nešto krajnje negativno, mračno i vredno prezira, tako i Erdogan svako dovođenje u pitanje njegove doživotne vlasti predstavlja kao izdaju Turske i terorizam.Nema sumnje da vlast u Beogradu veoma zavidi Erdoganu što je njemu dozvoljeno sve ono što je njima i njihovim političkim očevima, Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju, bilo zabranjeno ili onemogućeno.Gledajte i čitajte Georeport na Velikim pričama#georeport #velikeprice #turkey #serbia Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U centru pažnje ove epizode je Sirija, odnosno sudbina kreature britanskog diplomate Marka Sajksa i njegovog francuskog kolege Fransoa Pikoa u jeku Prvog svetskog rata. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja, odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.Pad poluvekovne diktature familije Asad nije otvorio vrata za transformaciju Sirije u demokratsku ili slobodnu državu, naprotiv – izgubila je jednu od retkih pozitivnih stvari koju je imala: sekularnost. Maksima oca moderne italijanske književnosti Alesandra Manconija „nije sve što dođe posle progres“ posle Irana, Iraka, Libije, Egipta, pronalazi još jednu potvrdu u Siriji. Bliskoistočna zemlja je ne samo mozaik različitih etničkih i verskih grupa već je i konglomerat armija, milicija, gerilaca, terorista, džihadista. Na jednoj strani imamo sunite koji se dele na Arape, Kurde i Turke, zatim alavite, šiite, hrišćane, Druze. Suniti (Arapi, Kurdi, Turci) najbrojniji su u Siriji, čine više od 70 odsto stanovništva, slede šiiti/alaviti sa manje od 15 odsto (velika većina su alaviti), hrišćana ima oko deset odsto i Druza oko tri, plus Asirci, Jermeni i druge manjine.   Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje: koliko je velika mogućnost da Rusija napadne Evropsku uniju i da li je EU spremna ili da li će biti spremna da se brani kolektivno ili solidarno samo napadnute članice? Ruski propagandisti definišu vesti i analize o pripremama za napad Rusije na članice NATO-a kao "evropsko bulažnjenje ili delirijum", baš kao što su govorili o planovima Moskve da napadne Kijev, pre početka agresije na Ukrajinu. Za ruski režim biti neutralan u Evropi znači samo dve stvari: ne biti član NATO-a i prihvatiti dobrovoljno ili pod prinudom ruski uticaj i ulazak u rusku sferu interesa. Konkretno, Rusija ima planove da osvoji pribaltičke republike i Moldaviju, ali bi se u drugim zemljama, poput Rumunije, zadovoljili marionetskim vladama sa predsednikom poput Kalina Đeorđeskua na čelu. Ne treba potceniti ni dubinski ruski uticaj u Bugarskoj. Rusija igra na kartu straha u Evropi i zato širi defetizam i apokaliptične teorije jer su Evropljani, imajući u vidu prosečnu starost i blagostanje u kome žive decenijama, lako ucenjivi, plašljivi i sa političkim liderima spremnim da na tom sentimentu grade podršku i popločavaju put ka vlasti. Po pravilu je reč o ekstremno desničarskim ili radikalno levičarskim partijama.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.