Claim OwnershipRTS Dramski program
Subscribed: 4Played: 50
Subscribe
Description
RTS podcast
29 Episodes
Reverse
U svojoj drami iz 1779. godine Lesing govori o apsurdnosti ljudskih, religijskih i nacionalnih podela kroz preplitanja životnih puteva Jevrejina Natana Mudrog, turskog sultana Saladina, Natanove tobožnje kćerke Rehe i mladog Templara u vreme krstaških ratova. U susretanjima ljudi različitih veroispovesti i narodnosti, naročito u graničnim situacijama u koje ih mogu dovesti ratni sukobi, uvek se pojavljuje pitanje iznad svih pitanja: da li je neko čovek prema tome kako reaguje na najvišu moguću vrednost – vrednost ljudskog života.
U svojoj drami iz 1779. godine Lesing govori o apsurdnosti ljudskih, religijskih i nacionalnih podela kroz preplitanja životnih puteva Jevrejina Natana Mudrog, turskog sultana Saladina, Natanove tobožnje kćerke Rehe i mladog Templara u vreme krstaških ratova. U susretanjima ljudi različitih veroispovesti i narodnosti, naročito u graničnim situacijama u koje ih mogu dovesti ratni sukobi, uvek se pojavljuje pitanje iznad svih pitanja: da li je neko čovek prema tome kako reaguje na najvišu moguću vrednost – vrednost ljudskog života.
U ovoj tragediji Euripid se bavi sudbinom čoveka, Herakla, koji se po svojim podvizima uzdigao do božanskih visina. Iako po ocu jeste potomak bogova, Herakle je pre svega čovek kojem je stalo do ljudi koje voli. Kada voljom bogova počini hibris, Herakle je spreman da podnese svaku kaznu, ali ga njegov prijatelj Tezej privoli da pristane na onu najtežu kaznu ‒ da do svog kraja živi sa svojim grehom. Euripid u ovoj tragediji izneverava, u najboljem smislu, dva klasična i prihvaćena motiva tragedije. Najpre, čovek Herakle počini hibris zbog toga što bogovi to tako hoće, a ne svojom voljom. A zatim, sa svešću da je počinio hibris, pristaje da istrpi za čoveka najtežu kaznu ‒ da ostane da živi pod stalnim pritiskom najvećeg greha koji ljudsko biće može da počini. Euripid se, kao i u svojim drugim tragedijama, maksimalno okreće čoveku onakvom kakav jeste ‒ slab i podložan sudbini i onda kada je zvanično najjači među ljudima.
Dramski tekst je dobio nagradu na Javnom anonimnom konkursu Radio Beograda 2020. u kategoriji drama za decu.
Emisija je deo Međunarodnog projekta B-AIR Beskonačna umetnost radija. Stvaranje zvučne umetnosti za bebe, malu decu i ranjive skupine.
Alija Đerzelez je u narodnom predanju ostao upamćen kao poznati junak, čija je plemenitost, kao ratnika, ostala zabeležena i u našoj epskoj poeziji. Andrić tom junaku prilazi iz jedne kamerne, privatne perspective, iz koje ga sagledava kao čoveka koji je u svojoj slavi bio vrlo usamljen među svim ljudima koji su mu se divili kao ratniku. Ali, čim bi taj ratnik pokazao običnim ljudima svoju privatnu stranu ličnosti, oni bi počinjali da mu se rugaju jer bi mogli da vide apsolutnu ranjivost usamljenog čoveka, pojedinca. O tom čoveku govori Andrić, o njegovoj uzaludnoj potrazi za ljubavlju, za ženom koja će po lepoti biti dostojna njegove slave. Međutim, u tom mirnodopskom svetu Đerzelez se uopšte ne snalazi, pravila tog sveta su mu nepoznata i strana i njegovo putovanje ka nedostižnom cilju pobede nad sopstvenom usamljenošću se nastavlja.
Drama koja na neobičan i metaforičan način govori o činjenici da vitez može da sretne svoju princezu jedino ako uspe da je vidi. Viteza njegov oklop štiti od sveta, ali mu u isto vreme brani da ga vidi. Ukoliko ne može da vidi svet, vitez ne može ni da doživi ljubav, niti bajka može da postane stvarna.
Junak ove naučnofantastične minijature je pisac Ijan. Njegova avatar majka je veoma ponosna na njega jer za mesec dana napiše i preko 1200 knjiga. Ona analizira njegova dela, a kompjuterski program mu služi hranu i piće koje je avatar mama spremila. On napušta majku i odlazi kod devojke na Mars, ali devojka odlučuje da ga napusti i ode na Jupiter. Razočaran, vraća se pisanju.
Mornarički kapetan jugoslovenske i srpske vojske, kojeg iz milošte zovu Amerikanac, svoje penzionerske dane provodi u lokalnoj kafani pokušavajući da tugu i nesreću zameni alkoholom. I tako mu život prolazi sve do momenta kada dobija neočekivani telefonski poziv...
Drama neklasične strukture, komponovana od razgovora jednog predškolca i njegove majke na razne teme i situacije na koje njih dvoje nailaze u svakodnevnom životu.
U ovoj modernoj basni, autorka Sanja Savić postavlja svog junaka, mrava, pred komisiju za prijem u Udruženje fotografa. Da li će mali mrav dokazati da je dostojan umetnik i fotograf?
Radnja ove drame dešava se u vreme turske okupacije Makedonije. Glavni junak odlučuje da se dobrovoljno žrtvuje jer želi da u ljudima koji će ga pamtiti očuva spomen na poštenje i hrabrost, toliko potrebne osobine u teškim vremenima. Njemu se nudi mogućnost da izbegne smrt a da to ne bude ni na koji način povezano sa gubitkom časti. Ipak, Zlate odlučuje da se dobrovoljno žrtvuje. Važnije mu je da svojim činom ostane u sećanju kao primer da u životu postoji uvek samo jedan izbor za čoveka koji drži do hrabrosti i date reči.
U delu čija je autorka Branka Trifunović nagrađena na Javnom konkursu Radio Beograda za najbolju dramsku minijaturu, zapadna civilizacija prolazi kroz krajnji stadijum otuđenja izazvanog prezasićenošću društvenih mreža i medija, što rezultira povratkom u analognu nevinost.
Devojčica Maladina, fascinirana cirkusom, mašta da postaje saradnica mađioničara Đotoa Balonea, da nastupa umesto njegovog belog zeca i da ide u školu magije. U Maladinu je zaljubljen poslastičarev sin, tihi dečak Timotije, koji joj pravi sladoled od lavande. Maladina će se suočiti sa smrću voljenog psa, gospođice Žirambu. Zvučaće to kao da je nekakva izmislica. Ali, nažalost, nije.
U svom romanu „Nove” Jelena Dimitrijević se fokusira na sukob između uticaja zapadnoevropske civilizacije i tradicionalističke kulture života i mišljenja turskog društva koje se nalazi na zalasku Otomanske imperije.
Glavnu junakinju, pesnikinju, smeštaju u bolničku sobu. Tu leže samo pisci. Svaki ima neku boljku, tj. umobol. Glavni među njima je stari uobraženi bard. Lekari pesnikinji vade krv, primarijus joj saopštava da treba da joj odstrane umobol. Čuvena književnica je savetuje da to nikako ne dozvoli. Međutim, pesnikinju ipak odvode u operacionu salu...
Radio-drama nastala dramatizacijom istoimene zbirke Jasminke Petrović bavi se problemima osnovaca koji odraslima izgledaju mali, ali tim malima izgledaju veliki. Problemi uvek nastaju iz prestrogog odnosa koji svaki od Jasminkinih likova ima prema samom sebi i, najčešće, svom izgledu.
U radio-dramatizaciji naučno-fantastične kratke priče Srđana Vučinića, glavni junak je pripadnik Protivkošmarne spasilačke službe kome putem slušalica-bubice nevidljivi Gromovnik izdaje naredbe. U prvoj slici, junak dobija zadatak da silaskom u košmar spasi privlačnu brinetu, preljubnicu. U drugoj slici, on izbavlja kontroverznog biznismena koga linčuju fabrički radnici. Treći, najzahtevniji zadatak je spasavanje petogodišnjeg dečaka...
Gordan Maričić napravio je novi prevod Euripidove Medeje, a zatim uradio adaptaciju za radio i tako se na izvestan način koncentrisao na samu suštinu radnje između glavnih aktera ove tragedije, Medeje, Jasona, Kreonta i Dadilje.
Beograd između dva rata. Glavni junak, Mihajlo Rodić, berzanski mešetar, nalazi se u vozu, koji uveče stoji na železničkoj stanici i uopšte mu nije jasno kako se tu obreo. Vagon je skoro sasvim prazan, u susednom kupeu su samo dve devojčice, pospane i lepo obučene. Kada voz krene, Mihajlo nailazi na mladića, Svetozara Tankosića, novinara Glasa serbskog, od koga saznaje da je u pitanju jedno neobično putovanje...
Comments
Download from Google Play
Download from App Store
United States