Noga je, nagazivši gas, računala da će probijanje kordona biti lepo primljeno ako glas o tome bude dopro do ušiju svetlog cara!
Zar sukob premijera i predsednika nije znak i dokaz o podeli vlasti?!
Dok razbolevše se društvo bespomoćno gleda unaokolo gubeći svakim danom nadu u oporavak, jedan čovek pomno prati izvješća o vlastitoj poštovanosti i voljenosti, čita to sa, za mene, zastrašujućom usredotočenošću.
Život. Sve to ne zavisi od mene. Setim se kako beše lep, nad vodama dubokim nekim, kao Mesec beo, sa lukom tankim i mekim, jedan most.
Za lično mene otkriće Dubravuške ravno je otkriću, umalo ne rekoh otkrovenju litijuma.
Vozila koja su fabrički ofarbana u crveno biće prefarbana u plavo, a novi autobusi, tramvaji i trolejbusi biće kupovani samo ako ih fabrike proizvode u nijansi plave koju su ljubili svi Nemanjići, Grad će u te fabrike poslati pedesetoro ili stotinu istoričara, heraldičara i autolakirera da nadziru proces farbanja i lakiranja.
„Dogodine kod Džareda!“ tj. mister Kušnera, koji dobi zdanie Generalštaba da na njegovim možda i radioaktivnim razvalinama sazida hotel kakav nemaju ni države mnogo razvijene od naše.
Ono što želi sebi, da mu se podanik vrati, isto to želi i svom pobratimu Lukašenku, koji bi mu zaista mogao spočitnuti: „Ti dobi Serjožu od Hrvata, a ja ne mogu da dobijem Andrejku od tebe!“
Nisu li podvorenjem direktoru CIA-e KGB, kineska i evropska obaveštajna služba dovedene u neravnopravan položaj?
Slavni vod st. vodnika Lončara još nije bio u akciji, a Vrhovni komandant diže elitnu brigadu.
Predsednikova opsesija da protesti (protivu njegovog jednovlašća i svevlašća) imaju kao krajnji – ili kao prvobitni – cilj, da predsednik Republike bude ubijen, netačna je i vređa svakoga od nas koji smo, na primer, 10. avgusta bili na Terazijama.
Najboljost je, kako sam u više navrata već kazao, jedna od ne znam koliko opsesija predsednikovih, pa to merilo važi i kad je reč o narodovom zdravlju, ali i o zdravlju u životinjskom i biljnom svetu, a čiji će primerci živeti ili pokušavati da prežive nakon 2026. godine, kad će vlasnik litijuma sa svitom pustiti ... Dalje
Novi brat i prijatelj Srbije poslao je svojim poslodavcima i dobrotvorima izveštaj takav da će naš vlasnik dobiti neku evropsku nagradu, koja će možda za lično njega biti i ustanovljena.
Litijum je najskuplja srpska reč – čekam da prorok sa zakašnjenjem obznani.
Dobili smo diverzanta koji kasni šezdeset godina, i koji neće lično minirati most stavljajući mlađani život na kocku, ali bi da bude upamćen kao neko ko je nemačkom fašizmu zadao poslednji udarac.
Državina pakost samo je prividno namenjena Feđi Štukanu: preteća poruka poslata je nama koji nemamo kud da budemo deportovani.
Poštedeću vas, koliko uzmognem, onoga što ste videli na takozvanim izborima, gde je toliko naše braće i naših sestara panično istrčavalo iz čestitih i prezakonitih kol-centara, članovi vladajuće partije, volonteri i domaći plaćenici trčali su glavom bez obzira što dalje od ljubopitljivih i zapravo indiskretnih opozicinoara (“Šta radite to tu!?”), noseći kutije, zadihani kao majke-kengurice ... Dalje
Obraćanje Porfirijevo u ime Vučića jeste reklamacija Tvorcu – učtiva i ponizna, ali i jasna u svojoj iskrenosti – što svet ima toliko mana i naopakosti.
Zorica Marković, estradna i rijaliti umetnica, ne znam je li zapušila nos kad je izvela uskršnji skok u bazen tokom najradosnijeg fruštuka kod Jovane Jeremić.