k/talks local

Sa ponosom vam predstavljamo drugu epizodu novog serijala na temu budućnosti medicine i zdravstva na k/talks local kanalu!Nastavljamo da istražujemo kako može izgledati medicina budućnosti, uz sve naučne, ekonomske, društvene i tehnološke izazove. U ovoj epizodi o medicini budućnosti upravo iz tehnološkog ugla, razgovaramo sa Igorom Bogićevićem, jednim od pionira u oblasti biotech u Srbiji. Igor je jedan od osnivača kompanije Seven Bridges Genomics a danas je jedan od osnivača startapa Orgnostic. On će nas sprovesti i kroz pojmove koji su sve aktuelniji, kao što je individualizovana medicina i in silico eksperimenti, pričaće šta se dešava u nauci i koliko medicina brzo napreduje, ako imamo u vidu da se tek poslednjih dvadesetak godina pojavljuju sofisticiranije mašine. Da li će nam tehnologija i simulacija ponašanja molekula omogućiti da dolazi do manje grešaka sa terapijom, ali i zašto nikada neće moći da zameni lekare i naučnike, i šta je to što tehnologija saznajte u novoj epizodi podcasta.

Sa ponosom vam predstavljamo novi serijal na k/talks local kanalu – serijal o medicini budućnosti! Kako će medicina izgledati u budućnosti i sa kojim ćemo se sve izazovima susretati su, najšire rečeno, teme kojima ćemo se baviti u narednom periodu, i to iz vizure sagovornika iz najrazličitijih pozicija u oblasti medicine – lekarima, tehnolozima, menadžerima u zdravstvu, kao i mnogim drugima. Epizoda kojom otvaramo serijal pripala je dr Dragani Obradović, profesorki neurologije, aktivistkinji i specijalisti za multipla sklerozu. Dragana redovno prati sva naučna dostignuća u domenu svoje specijalizacije, aktivno radi na uklanjanju stigme i podizanja svesti o multipla sklerozi i sa različitim akterima radi na obezbeđivanju adekvatne terapije za lečenje ove bolesti. Dragana je sa nama podelila svoja gledišta koja se tiču održivosti zdravstvenog sistema i budućnosti medicine o kojima stiže da aktivno razmišlja i pored svakodnevnih obaveza – o važnosti partnerstava lekara i pacijenata i udruženja pacijenata, primarnoj zdravstvenoj zaštiti, posledicama i efektima pandemije Covid-19 na zdravstveni sistem i čitavo društvo, kao i mnogo toga drugog.

Work-life balance je tema o kojoj se mnogo priča u poslovnom svetu – dan od 24 sata nekome proleti, a nekome pruža sasvim dovoljno prostora i za posao, za porodicu, za sport, za hobije i rad na sebi. U vremenu u kome 24 sata postaje sve kraće, da li je balans poslovnog i privatnog možda prevaziđen koncept? Ili nekima dan traje i duže od 24 sata? Gost ove epizode je Marija Desivojević Cvetković, senior potpredsednica Delta Holdinga. Marija je uspešna poslovna žena koja je u Delti zadužena za razvoj i strategiju poslovanja i sektore IT-ja i korporativnh komunikacija. Marija je i maratonac, biciklista i  triatlonka koja je uspešno savladala Iron Man izazov, majka dva dečaka, kao i još mnogo toga. Sa Marijom smo pričali o matematičkom fakultetu i biznisu, organizaciji vremena, o tome šta kompanija Delta radi na oživljavanju sela, o kupovini Sava Centra i daljim planovima, kao i mnogim drugim temama koje smo dotakli. Marija nam je otkrila zbog čega svoj život ne posmatra kroz popularnu „work-life balance“ prizmu, već kao već kao dobro uvežbani jazz kvintet u kome je svaka deonica dovedena do savršenstva i zajedno čini jednu skladnu celinu. 

Kako je regionalni startup ekosistem izgledao bez velikih igrača, ozbiljnih konferencija, strukovnih udruženja, većih investicija i specijalizovanih medija koji ga pomno prate? Kako je pre desetak godina u nedostatku današnje infrastrukture izgledao networking, potraga za novim izvorima finansiranja i podrškom na domaćoj startup sceni? Kako se tada gledalo na napuštanje sigurnih poslova u kompanijama da bi se razvijao spostveni biznis i kako su uspešni primeri iz bliske prošlosti uticali na buduće digitalne preduzetnike?Marko Mudrinić  bio je dnevni svedok ovih dešavanja. Kao urednik Netokracije za Srbiju, kojoj se priključio sad već davne 2012, se istakao kao jedan od vodećih IT novinara u Srbiji, pokrivajući teme o internet preduzetništvu, novim tehnologijama i digitalnim trendovima. Sa Markom smo pričali o počecima razvoja domaće startup scene, IT preduzetništvu i tome koliko su stvari danas drugačije u odnosu na same početke razvoja ove grane u Srbiji i regionu. Naravno, sa Markom smo se dotakli i teme IT novinarstva, specijalizacije medija i njihove budućnosti, ali i toga kako je biti domaćin podcasta.O Marku možete saznati više na Netokracija.rs, a možete ga gledati i u Netokracijinom podcast-u „Office Talks“

Zbog čega spavamo? Verujem da bi svako imao neki odgovor na ovo naizgled logično pitanje – zbog toga što nam san pomaže da se odmorimo, regenerišemo, sačuvamo energiju… Međutim, proces koji nam je toliko poznat ipak ostaje među najtajanstvenijim fenomenima u biologiji, jer je sve što smo upravo naveli još uvek samo na nivou hipoteze. Zbog čega je, dakle, spavanje neophodno za život? Dragana Rogulja, docent za neurobiologiju na Harvard Medical School Blavatnik instituta za neurobiologiju, posvetila je svoju karijeru istraživanju molekularnih mehanizama koji upravljaju snom. U ove svrhe, Dragana i tim naučnika sa Harvarda ispitivali su mušicu Drosophila Melanogaster, čiji je sistem sna u letu izuzetno sličan snu sisara. Dragana nam je otkrila da se muve u nedostatku sna ponašaju slično kao i ljudi -  manjak spavanjanja dovodi do umora i brojnih poremećaja, a odsustvo sna do brojnih bolesti, čak i smrti. Kroz razgovor sa Draganom saznali smo ne samo koje to sličnosti postoje između mušica i ljudi, već i više detalja o njenom dugogodišnjem istraživanju, koje je prvi put u nauci ponudilo nešto više od hipoteza i pokušalo da da naučno utemeljen odgovor na pitanje zbog čega moramo da spavamo.

Na koga biste se kladili da će osvojiti finale Vimbldona – Novaka Đokovića ili Bornu Ćorića? Koja bi kvota bila za ulazak Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore ili BiH u finale svetskog prvenstva u fudbalu? Covid-19 nas je možda omeo u namerama da podržimo svoje sportske favorite ovoga leta, ali u jedno se još uvek kladimo – sport sigurno ostaje najbitnija sporedna stvar na svetu.U ovoj vanrednoj epizodi podcasta k/talks priča se upravo o sportu, jednoj pravoj letnjoj i relaksiranoj temi. Ovog puta je našeg autora Rastka Petakovića odmenio njegov kolega Miloš Vučković, koji nas je kao vrsni poznavalac sportskih dešavanja sproveo kroz aktuelne teme u svetu sporta. Miloš je ugostio Dejana Kosanovića, direktora marketinga u kompaniji Mozzart, najvećem priređivaču igara na sreću u Jugoistočnoj Evropi, koji je od skoro prisutan i na tržištima Kenije i Kolumbije. Miloš i Dejan pričali su ne samo o dešavanjima i aktivnostima u svetu sporta aktuelnim u toku pandemije Covid-19, već i o tome kako razvoj novih tehnologija utiče na budućnost sporta, o najnovijim inovacijama u industriji priređivanja igara na sreću, ali i o tome kako će ove industrije u budućnosti privlačiti svoje korisnike.

Da li postoji magična formula za stvaranje proizvoda ili usluga koji ljudi žele? Na koji način treba da razmišljamo o našim korisnicima i kako da identifikujemo njihove potrebe?Sa Markom Jevtićem sam pričao o design thinking-u, metodologiji koju u svom poslovanju uspešno koriste startapi, ali i velike kompanije širom sveta. Design thinking nas s jedne strane navodi da bolje razumemo korisnike, njihove potrebe i probleme, ali nas sa druge uči i testiranju prototipa, pronalaženju inovativnih rešenja i prilagođavanju. Kompanije koje koriste design thinking metodologiju opisuju je kao ključ uspeha ne samo procesu inoviranja već u i unapređenju postojećih kompanija i ideja. Marko Jevtić je koautor knjige Design Thinking, koju je napisao zajedno sa svojim kolegom iz Nordeusa Milovanom Dekićem. Marko u Nordeusu vodi tim koji radi na igri Top Eleven, proizvodu koji je imao preko 200 miliona korisnika. Nakon završetka Cotrugli EMBA studija, završio je i LEAD program na Univerzitetu Stenford. Pre Nordeusa, pokretao je svoje projekte, radio u marketinškim agencijama i pisao za različite medije. Marko navodi da je design thinking nešto poput kuvanja – posle izvesnog vremena i prakse, svako nađe svoj idealan recept koji mu najbolje odgovara. 

Ovogodišnje izdanje redovnog istraživanja američke organizacije Startup Genome objavljeno 25. juna donosi dva ključna rezultata za srpsku IT scenu ‒ startap tržište Beograda i Novog Sada postiže vrednost od 502 miliona dolara, a Srbija je po broju blockchain developera u svetu na petom mestu među analiziranim zemljama. Ovo istraživanje nam pokazuje kako se naš ekosistem pozicionira u odnosu na druge startap ekosisteme u svetu, ali i omogućava da mapiramo njegove jake strane i izazove sa kojima se susreće. Gost ove epizode je Vukašin Stojkov, jedan od osnivača i direktor Startit centra. Za Vukašina slobodno možemo reći da je jedan od pionira razvoja lokalnog startap ekosistema. Startit je prvi na ovim prostorima počeo sa besplatnim edukacijama za sve one zainteresovane da nauče nešto više o IT sektoru, novim softverima i digitalnim sistemima, da se upoznaju sa novim trendovima, vrednostima i načinom razmišljanja. Sa Vukašinom sam pokušao da uđem u razloge uspešnosti lokalnog startup ekosistema, ali i da zavirim u džepove njegovih neiskorišćenih potencijala. Dotakli smo se i projekta Tesla Nation, koji je pokrenut sa ciljem spajanja domaćih preduzetnika sa potencijalnim partnerima iz razvijenih zemalja.

Živite u gradu 2020. godine? Verovatno niste znali da spadate u 50% ukupne svetske populacije koja naseljava urbane sredine. Predviđanja su da će ovaj broj porasti na čak 80% u narednih 30-40 godina. To bi značilo da se u godinama koje slede predviđa vrtoglavi rast urbane populacije – na nedeljnom nivou ona će se uvećavati za po jedan grad veličine Milana, Praga ili Beograda!Ukoliko spadate u urbanu populaciju, sigurno vas nije zaobišao ni buzzword „smart city“. Gradovi budućnosti, odnosno pametni gradovi, su koncept o kome se mnogo priča poslednjih godina upravo zbog trendova rasta populacije i potrebe za održivošću i udobnijim životom u gusto naseljenim sredinama. Jedna od kompanija-pionira iz smart city tech industrije dolazi upravo iz Srbije i starija je od samog termina „smart city“. U pitanju je Strawberry Energy koji je nastao 2011. godine, a danas su njihovi proizvodi prisutni u preko 20 zemalja i 50 gradova širom sveta. Strawberry proizvodi pametni ulični nameštaj, koji donosi internet konekciju i energiju na otvorene javne prostore koje ljudi svakodnevno posećuju, čime i sami gradovi postaju pametniji i praktičniji za život.U razgovoru sa Milošem Mlisavljevićem, jednim od osnivača Strawberry Energy-ja, saznaćete mnogo o redizajnu gradske infrastrukture u cilju poboljšanja života u urbanim sredinama. Dotakli smo se mnogih zanimljivih tema, počevši od Strawberry-jevih proizvoda kao što su Strawberry tree i smart bench, preko privatno javnih partnerstava kompanija i gradova, pa sve do Tesle, električnih automobila i toga kako je Covid-19 uticao na navike stanovnika pametnih gradova.

U ovoj epizodi razgovaramo sa Zojom Kukić, dobro poznatim licem i sastavnim delom srpskog digitalnog ekosistema, savremenikom njegovog rasta od njegovih skromnih početaka, pa sve do trenutka kada Startup Genome prepoznaje Beograd i Novi Sad kao top 5 u blockchain-u, top 5 među talentima i top 10 u video igrama!  Ovo postignuće je zaista izuzetno jer su Beograd i Novi Sad tako postali jedina središta na startup mapi između Estonije i Izraela. Razgovarali smo o ranim godinama, različitim faktorima koji omogućavaju ili ometaju rast ekosistema, kao i o mnogim drugim temama.Zoja je takođe koautor istraživanja koje je objavila Inicijativa "Digitalna Srbija" (DSI), a koje je pokušalo da pokaže kako su pandemija Covid-19 i prateća ekonomska kriza uticali na lokalni digitalni ekosistem. Suprotno onome što su mnogi sugerisali, digitalna zajednica je u velikoj meri ostala oštećena širom sveta. Uz nekoliko značajnih izuzetaka, većina preduzeća je zbog toga bila u mnogome pogođena.Pročitajte više:https://startupgenome.com/ecosistems/belgrade-and-novi-sadhttps://vvv.dsi.rs/skener-digitalne-privrede-covid-19/

U ovoj epizodi razgovaram sa Jelisavetom Lazarević, vođom projekta u AFA (Asocijacija za afirmaciju žena - Sve za sve), koja vodi projekat ženske digitalne pismenosti. Istražujemo razloge zbog kojih se zapanjujućih 54% žena kvalifikuje kao digitalno nepismene i šta AFA čini da bi promenio ovaj trend. Takođe, razgovaramo i o globalnom izazovu da trenutno imamo nesrazmerno manje devojčica zainteresovanih za STEM obrazovanje, u poređenju sa ukupnim brojem dečaka i, što je naročito zabrinjavajuće, u poređenju sa brojem devojčica zainteresovanih za STEM mlađim od 10 godina. O aktivnostima AFA možete saznati višeako ih kontaktirate putem e-pošte (office@afa.co.rs) ili preko njihovih profila na društvenim mrežama na kojima su veoma aktivni.

U ovoj epizodi ugostio sam Nikolu Čavića. Nikola je osnivač i predsednik Srpske asocijacije industrije video igara (Serbian Games Association), nevladine neprofitne organizacije čiji su članovi istaknuta i dobro uspostavljena globalna imena u gejmingu, kao i manji studiji i timovi koji se bave proizvodnjom video igara. Pre nego što je osnovao SGA, Nikola je proveo mnogo godina kao izvršni direktor u razvoju poslovanja u kompanijama za proizvodnju igara, uključujući i najuspešniju srpsku kompaniju u ovom polju Nordeus. Nikola vodi i konsultantsku firmu GameBiz Consulting. Kroz svoju kompaniju, a posebno kroz SGA, fokusira se na izgradnju i unapređenje lokalne industrije video igara - uspešnih startapa i bezbroj timova koji žele da svoje ideje o igrama lansiraju u globalnu orbitu.U ovoj epizodi dotičemo se globalnih i lokalnih aspekata video igara. Gaming je globalno ogroman - ova industrija zaradila je više od 150 milijardi dolara u 2019. godini, što je čini ubedljivo najvećom kreativnom industrijom na svetu, za kojom kaskaju filmska i muzička industrija, od kojih je gotovo tri puta veća, i to zajedno! Jednako zanimljiva je i lokalna gaming scena - u prošlogodišnjem istraživanju Startup Genome-a, Beograd i Novi Sad svrstali su se u deset najboljih svetskih globalnih destinacija, rame uz rame sa Silicijumskom dolinom, Londonom, Barselonom i Šangajom.Ako želite da stupite u kontakt sa Nikolom i SGA, možete to učiniti putem mejla sga@sga.rs.

U ovom razgovoru istražujemo storytilling sa Reljom Deretom. Relja je najpoznatiji po sposobnosti da poluzanimljive prezentacije transformiše u uzbudljive i nezaboravne javne nastupe. Radio je sa desetinama govornika TED-a i TEDk-a, rukovodiocima i aktivistima, pomažući im da zapale svoju publiku i prenesu svoju poruku kada je to zaista potrebno. Istražujemo šta čini dobru prezentaciju, dobru poruku, dobar i nezaboravan javni nastup. Raspravljamo o značaju i evoluciji pripovedanja i ulozi koju ona igra u današnjoj kulturi javnog nastupa.U nekim krugovima Relja je poznatiji po svojim tango veštinama. Instruktor je i koordinator projekata u Tango Natural, najvećoj argentinskoj tango zajednici u regionu i jednoj od najvećih u Evropi. Zamolili smo Relju da podeli muziku koja ga inspiriše i više je nego isporučio. Dobro povezan u tango zajednici kakva on jeste, ljubazno nam je dao licence. Nadam se da vas ovo inspiriše da dalje istražujete ovaj prelepi žanr.1. Otros Aires - Milonga Sentimental (Link: https://vvv.ioutube.com/vatch?v=aIZj1m-rt1c)Milonga Sentimental stara je skoro čitav vek, poreklom iz ranih tridesetih godina. Otros Aires je tango muzički projekat, osnovan u Barseloni 2003. Možete ih pronaći na svim glavnim streaming platformama (Apple Music, Spotifi i druge), a njihovu muziku možete slušati na njihovom Bandcamp sajtu na https: //otrosaires.bandcamp .com2. Orquestra Romantica Milonguera - And I Love Her (Link: https://vvv.ioutube.com/vatch?v=G4f8mNro28E)Ovo je dobro poznati klasik The Beatlesa, sa tango preokretom koji mu udiše novi život. Možete uživati u Orkuestra Romantica Milonguera na glavnim streaming platformama, pročitati više o njima na https://vvv.facebook.com/romanticamilonguera/ i kupiti njihove melodije na https://romanticamilonguera.bandcamp.com3. Na kraju razgovora uživamo u još jednom snimku Milonge Sentimental od Balkan Aires feat. Otros Aires.

Šta je zajedničko escape room-ovima i digitalnoj transformaciji? Digitalna transformacija je koncept koji mnogi vole, ali mnogi i mrze - u pitanju je svojevrsno putovanje, ispunjeno misterijama i avanturama koje takođe mogu biti uzbudljive i ispunjavajuće. To je putovanje na kojem vešt gamemaster može pomoći tako što će otkriti mrtve tačake i ponuditi korisne savete. Dakle, šta je zajedničko sobama za bekstvo i digitalnoj transformaciji? Naš gost u ovoj epizodi je Aleksandar Vratonjić Gligorijević. Kada nosi odelo, on je CMO kompanije Telegroup. U majici "100 Escape Rooms", on je zaljubljenik u sobe za bekstvo, čovek koji je prešao trocifreni broj u traženju izlaza iz najrazličitijih soba. Aleksandar je pre svega višeslojna ličnost, što je njegov glavni kvalitet, osnivač nu-metal benda Vatchout, kao i mnogo toga drugog... Nadam se da ćete uživati u našoj priči o digitalnoj transformaciji, kojom vas paralelno vodimo i na još dva putovanja - jedno koje će vas sprovesti kroz svet escape room-ova, i drugo koje će vas povesti putem muzike. 

U ovoj epizodi razgovaramo o mentalnoj otpornosti sa kolegom koji je postao business coach - Dragomirom Kojićem. Nakon uspešne karijere u advokaturi u oblasti intelektualne svojine, Dragomir je završio Jung Institut u Cirihu i postao sertifikovani kouč. Završio je i Erickson Coaching School i sada podržava advokate u oblasti profesionalnog i ličnog razvoja, koučingu, HR i internim komunikacijama.Diskutujemo o mentalnoj otpornosti u vreme krize. U trenutku kada smo snimali ovu epizodu, najveći broj zemalja u SEE regionu bio je u karantinu (lokdaunu) zbog izbijanja pandemije Covid 19. Između dve sesije snimanja, desio se i zemljotres u Zagrebu, najjači u poslednjih 140 godina. Razgovaramo o tome šta možemo da uradimio za sebe da olakšamo stres i podržimo svoje mentalne snage u periodu pandemije, ekonomske neizvesnosti, pa čak i prirodnih katastrofa.