nova.rs

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma", donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz "Pokreta Slobodnih građana", koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće. Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu "Stefan Simić - Tvoj odbornik", pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade. Simić se predstavio kao "običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio". U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao "velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade".

Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja. Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje. „Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“. U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom. „Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela. Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo. „U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela. Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima. Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose. Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi… U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo.

Dobro došli u novu epizodu podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu mogli više da se prave kako opozicija radi nešto korisno, izjavili su saučešće Srbima sa Kosova koje je 20 opozicionih poslanika iz Srbije ubeđivalo u 30 različitih stvari, a zaključili su da je najbolje jedno vreme iskulirati međugradski prevoz koji vodi u Beograd i iz njega. Dragi gost dvojca bez kormilara je kolumnista Peščanika i portala N1, jednom vojnik - uvek vojnik, Ljubodrag Stojadinović! Brutalna analiza ovog beskompromisnog fajtera o Banjskoj, Radoičiću, "maršalu" Vučiću, obaveznom služenju vojnog roka i još mnogim temama, upravo je ono što vam treba ovog trenutka. U Magarećem kutku videćete čak tri od devet Vulina.

Pick and roll s Mićom Berićem, S2E2: Pojačanja i najveće zvezde, Bobi i Petrušev, favoriti za F4? by nova.rs

Nova epizoda podcasta "Snaga uma", je pred vama. Donosi razgovor sa novinarom i glavnim urednikom "Nova" novina Rankom Pivljaninom, o snazi pritisaka na novinarstvo, protok informacija i kritičko mišljenje. Uoči hiljaditog broja novina "Nova", Pivljanin je govorio o dominantnom utisku o "novinarstvu koje je umrlo ili je na izdisaju", kao i o čuvenoj mantri "Biće bolje".

Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.

Nova epizoda podcast-a "Dobar loš zao", koji je pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra i još nekoliko stranih organizacija, stigla je u pravi čas! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zaključili su da je predsednik Vučić bio u punoj snazi u Njujorku jer je na specijalnom režimu ishrane, takozvanim "Moninim jajima". Autori su posvetili dužnu pažnju konferenciji za štampu Valjevskog pokreta otpora, a nisu mogli da se načude Izraelskom napadu na pejdžere Hezbolaha. Na kraju prvog dela, DLZ je pronašao recept za dva Monina jaja od kojih će svako biti sit najmanje dva dana. Đorđe Vukadinović je po stoti put gost u DLZ, ali prvi put kada nema izbora na vidiku. Bilo je prostora da pričljivi i duhoviti Đole govori o litijumu, Banjskoj, potencijalnim vanrednim izborima i svojim omiljenim crtaćima. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se Željko Mitrović ophodi prema Vučiću kao prema francuskoj sobarici.

Evroliga i večiti, srpski košarkaši, sva dešavanja i zanimljivosti – između dva kola elitnog takmičenja. Legendarni Mića Berić uželeo se podcasta i nastavili smo gde smo stali. Pričali smo kratko o olimpijskoj bronzi košarkaša Srbije, ali i onome što je usledilo u reprezentativnoj košarci, a glavna tema je bila kako izgledaju Crvena zvezda i Partizan, odnosno sa kakvim timovima će igrati u sezoni 2024/2025.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa prof.dr Zoricom Tomić, o snazi pravih pitanja u vremenu opšteg nerazumevanja, koje nas sve više vodi ka izolaciji. Nova knjiga prof.dr Zorice Tomić "Preživeti haos", bavi se baš ovom temom - preživljavanjem, pronalaženjem svrhe i smisla u vremenu u kom svakodnevno dobijamo previše informacija, ali i u kom nam se nameće previše kontradiktornih istina i kontradiktornih vrednosti. Kako se osloboditi osećaja izgubljenosti? Kako se osloboditi utiska da smo sami u gomili? Gde pronaći ljude koji su "naši"? Kako graditi i čuvati odnose kroz koje ćemo rasti i u kojima ćemo se osećati sigurno i zaista živo, a ne zbunjeno, neshvaćeno i izgubljeno? Ovo su samo neke od tema o kojima je prof.dr Tomić govorila u novoj epizodi podcast-a "Snaga uma".

Bogato, zabavno, zanimljivo, riskantno, uzbudljivo, svakako avanturističko detinjstvo, jedan je od najvažnijih uslova za dobrog dečjeg pisca, priča u novoj Mamazjaniji, Uroš Petrović, naš višesturko nagrađivani dečji književnik, koji bajkama osvaja svet najmlađih. Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja. „Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović. Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade. „Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope. Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš. Ispričao nam je kako je postao pisac za decu i koliko najmlađi danas čitaju i koje teme su najaktuelnije. Prisetio se kroz razgovor kako je došao na ideju da kreira društvene igre i opisao nam kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila. Otkriva nam i šta je najvažnije za srećno detinjstvo, ali i kako internet i virtuelni svet mogu biti dobri za dete. U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim. „To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.

Ovo je jedna od ONIH epizoda, zbog kojih je podkast "Dobar loš zao" i od režimskih gledalaca proglašen najboljim ikad! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije, zajedno sa Kurtijem, drhtali zbog Vučićeve kosovske političko-diplomatske kontraofanzive, pozdravili su sve buduće Čeline regrute, a unapred su čestitali i pobedniku na američkim predsedničkim izborima. Gost DLZ je predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, jedan od onih glasova koje retko čujemo, a koji izgovaraju ono što većina ne voli da sluša. Vuletić je, u svom maniru, roštiljao i režim i opoziciju zbog naopakog pristupa kosovskom problemu, pokušavši da zdravorazumski i logično objasni gde smo bili i kuda idemo, kako mi, tako i Kosovo. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta sve može da vam se desi u Maderi.

Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" sa novinarkom, producentkinjom i urednicom jutarnjeg programa na TV "Nova S", Nevenom Madžarević. Nevena je govorila o snazi motivacije, ali i pritisaka i očekivanja koje namećemo sebi. U svom prvom podcast gostovanju, gošća se osvrnula na svoje detinjstvo u kom se uveliko igrala televizije i režije, govorila o prevazilaženju prepreka, ali i trenutnom stanju u medijima.

Nakon susreta s profesorima Markom Gudejlom i Martom Konde, srpski reditelj Stevan Filipović je u šestoj epizodi Radar podkasta razgovarao s Florijanom Biberom, politikologom i profesorom Univerziteta u Gracu. Kao jedan od stručnjaka koji je popularizovao termin „stabilokratija“ – pojam koji se veoma često koristi za opis režima Aleksandra Vučića, a prema kojem međunarodna zajednica lokalnom autokrati dozvoljava narušavanje demokratskih principa pod uslovom da joj autokrata garantuje regionalnu stabilnost – Filipovićev sagovornik govorio je o značaju projekta Jadar za Evropu i vlasti u Srbiji, posetama nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, podršci koju su kao gosti Vučiću iskazali, ali i mogućim političkim alternativama koje bi mogle da promene društvenopolitičke tokove u Srbiji.

Kvalitetno vreme sa decom u prirodi, porodična priprema hrane, gledanje starih filmova, glasna rasprava kad je neophodno, samo su delovi dinamične svakodnevice, zabavne, emotivne i duhovite porodice Buzurović, čiji su mama i tata, novinarka i voditeljka Danijela i glumac i voditelj Stefan, gosti nove Mamazjanije. Ubrzo nakon što su se upoznali, počeli su da se zabavljaju, i nije dugo prošlo, shvatili su da su rođeni jedno za drugo, Stefan i Danijela, roditelji Nestora i Klare, žive porodični život na kakav danas retko nailazimo. U moru tehnologije, obaveza, posla, škole, Buzurevići stignu da se okupe i da provode kvalitetno vreme zajedno, što je njihova najveća dragocenost. Zar deca više nemaju urođeni instinkt da se popnu na drvo kad vide da je zgodno ili to samo važi za one koji, bar povremeno, provode vreme na selu i u skladu sa prirodom? Zapitali smo se tokom razgovora. „Iako živimo u gradu, svaki slobodan dan ili kraći period, provodimo u vikendici, gde su deca okružena prirodom. Tamo sadimo šargarepu, koja nam nešto ne uspeva, ali važno nam je da Nestor i Klara osete šta znači živeti u prirodi i da provodimo zajedničko vreme, koje nema veze sa telefonima, internetom, igricama“, pričaju Buzurovići. Osim prirode, dodaju da im je omiljena porodična aktivnost da „zajedno jedu“. Taman kad smo pomislili da se, po ko zna koji put, šale, shvatili smo da je to zapravo, istina. „Okupimo se u kuhinji i zajedno pravimo hranu. Omiljene su nam lazanje, tačno se za ko tu šta radi“, kroz osmeh pričaju Stefan i Danijela. Uprkos njihovom trudu da decu nauče i pokažu im prave porodične i životne vrednosti, okolina, internet, društvo u kojem odrastaju, vuku na drugu stranu. Iz komentara naših roditelja, ali i baka i deka, često se može čuti da je „teže decu podizati danas, nego u vreme okupacije“. „Teško je boriti se za normalno dete, a kasnije čoveka, u današnjem svetu. Naše bake su u pravu kad kažu da je nama teže. Naša deca se susreću sa ogromnom količinom informacija svakoga dana, procesuiraju sve to, treba da razumeju, dok nam određeni nepoželjni segmenti našeg društva, često nepozvani ulaze u kuću i pokušavaju da utiču na našu decu. E to moramo nekako da zaustavimo“, pričaju Buzurevići. Zajedničkim snagama, ipak, mnogo je lakše. I kada se ne slažu oko metoda vaspitanja dece, to pred njima ne pokazuju, kad dođe do rasprave sa decom ostaju istrajni i dosledni, ma koliko teško bilo, ali je jedini način da ih dovedu do osvešćivanja grešaka koje prave, kako se one ne bi ponavljale. Opisali su nam koje su im omiljene aktivnosti sa decom, ali i zašto je važno zadržati osmeh na licu, uprkos svemu. Takođe, opisali su nam kako izgledaju povremene rasprave i zašto ponekad na dete treba povisiti ton i dosledan. U razgovoru smo se dotakli i teme braka, kada su nam objasnili kako su znali da su rođeni jedno za drugo i koliko je, i zbog dece važno, da roditelji neguju svoj odnos. Ispričali su nam kako izgleda Nestorovo i Klarino vaspitavanje i koliko im daju slobode u ponašanju, ali i naveli čemu su ih deca naučila i kako su ih oplemenila. Bezgraničnom ljubavlju, nežnošću i posvećenošću, Stefan i Danijela, trude se, kako kažu, da decu zaštite od „čudnih i neprimerenih“ ljudi, koji su svuda oko nas, da ih nauče empatiji, da je ljubav najvažnija, ali i da ih pripreme za svet, koji čeka i koji nije nimalo blag.

Peti i poslednji sagovornik Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta u penziji, bio je vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije. U sedamnaestoj epizodi Radar Foruma, sagovornici su razgovarali o zanimljivim religijskim, kulturnim i društvenim temama, i to s pozicija naizgled suprotstavljenih, a zapravo komplementarnih – profesorka Popović sebe određuje kao bogotražitelja, a vladiku je predstavila kao svešteno lice koje razume i crkvu i laike. „Čovek postavlja ateistička pitanja, ali čim ih postavlja, on traži boga. Pravi ateista bi bio samo neko koga ta tema uopšte ne interesuje. Kad u jevanđelju neki čovek moli Hrista da isceli njegovog sina ili slugu, nisam sada siguran, Hrist ga pita: 'Veruješ li', a on mu odgovori: 'Verujem, gospode, pomozi mom neverovanju.' Neverovatno paradokslano, a istovremeno jako istinito. Kad mi ljudi priđu kao svešteniku i kažu: 'Voleo bih da verujem, ali baš i ne verujem', kažem im: 'Ja isto tako', i onda malo zastanu. Jer, za veru se treba boriti. Za neverovanje se ne treba boriti, ono se uvek javlja samo“, predočava vladika. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. „Moj je utisak da je Hristos, glava i osnivač crkve, ženu podigao na mesto koje joj niko nikad pre njega nije dodelio. Žene su njegove učenice, putuju s njim, uče od njega i podučavaju druge. Na kraju su ostale s njim pod krstom, kad su se čak i apostoli razbežali“, kaže vladika. Više na www.radar.rs