nova.rs

Stigla nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković klanjali su se pobunjenim građanima u Užicu, Zemunu i ostalim delovima Srbije, zakleli su se da neće putovati novom deonicom autoputa, ispovraćali se nad Tompsonovim koncertom i odali priznanje Evropskoj komisiji na mlakim reakcijama prema Žvaleku, koga neki zovu i Žvalega. Gost je neustrašivi novinar "Radara", Vuk Cvijić! Vuk je pričao o tome ko sve mlati i hapsi građane na ulicama, analizirao je stepen diktature u kom se trenutno nalazimo, kada će oteto pravosuđe biti oslobođeno i na koji način će se režim obračunati s novinarima. Ovo je samo delić tema o kojima su autori razgovarali sa gostom, bilo je tu i zanimljivih pitanja od DLZ pretplatnika sa Patreona. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se čovek s glavom konja i dalje očajnički trudi da dobije orden. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Putem dlz.istern@gmail.com možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za roštiljanje.

Sem rušenja Starog savskog mosta, nijedna kapitalna investicija u Beogradu u poslednjih godinu dana nije završena. Plan da se na mestu kasarne "Jakub Kuburović" u Zemunu izgradi luksuzno naselje je klasičan primer korupcije u kojoj učestvuju ljudi bliski Aleksandru Vučiću i Nebojši Stefanoviću. Beograđani kreditiraju grad koji ne refundira roditeljima na vreme iznos za vrtiće. Batajnica ima 100.000 stanovnika, nema dom zdravlja, nema groblje, nema kanalizaciju, nema regularan vodovod. Pitanje decentralizacije je ključno kako bi se opštine razvijale, to nažalost gradska vlast ne shvata. Gost: Milan Ljutovac, odbornik Kreni promeni u skupštini grada Beograda

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić i aktivista, pravnik i istoričar Dragan Popović (Centar za praktičnu politiku) razgovarali su u novoj epizodi Radar Foruma o kulturi sećanja, ratovima sećanja i mobilnim blokadama koje predstavljaju novu fazu u studentskoj borbi, ali i prostor za pojačanu represiju države i njenih pridruženih elemenata. „Studenti su uspeli u tome da zastava Srbije zasluži da mladi Bošnjak, prvi put otkad ja pamtim, kaže: ovo je moja zemlja i ovo je moja zastava. Do sad je to bilo nezamislivo. Uspeli su da urade dovoljno da nađu zajednički jezik i upute zajedničku, a zapravo univerzalnu poruku – tražimo pravdu i slobodu“, zaključio je Popović. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice –, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. Na profesorkino pitanje o desničarskim tonovima na Vidovdanskom protestu, Popović je odgovorio podsećanjem da su studenti određene narative nasledili, a među njima je i ono o Kosovu i Vidovdanu. „Studenti su narativ o Vidovdanu i Kosovu dobili na gotovo, kao nešto što je stvar društvenog konsenzusa. Kosovo je Srbija, i tačka, a taj narativ smo im ga mi ostavili, i nisam siguran da referisanje na njega podrazumeva pripadanje nacionalističkoj ideologiji. Vučić je za njih problem i zbog pada nadstrešnice i zbog ‚izdaje Kosova‘, dakle, fokus je na problematičnim vlastima u Srbiji“, kaže Popović. Više na www.radar.rs

Postvidovdansko izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stiglo je i do vas, braćo i sestre. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili oduševljenje zbog ogromnog broja ljudi na studentskom vidovdanskim skupu, analizirali su kako je ishod skupa mogao da utiče na protest da psiho nije počeo da kidnapuje studente, a zapitali su se i koga terorišu "heroji iz Banjske" sad, kad ne mogu da terorišu Kosovo. Gost je profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i nekadašnji političar, dr Bojan Pajtić! Bojan je nadahnuto i optimistički govorio o trenutnoj situaciji u zemlji, ali i o neposrednoj budućnosti, koja je, Bojan u to nema sumnje, svetla. Ovo je naravno samo delić onoga o čemu su momci razgovarali u ovoj zabavnoj emisiji. U Magarećem kutku shvatićete da još samo DJV i Andrej nisu dobili orden. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Putem mejla dlz.istern@gmail.com možete naručiti DLZ šolje, majice i kecelje za dinstanje.

U novoj epizodi Radar Foruma, Radina Vučetić, profesorke istorije, ugostila je reditelja Ivana Vanju Alača. Povod za razgovor bio je sve vidljiviji politički obračun sa umetnicima i akademskom zajednicom – od uskraćivanja sredstava, preko partijskih postavljenja, do otvorene represije. Kao neko ko dolazi iz sveta univerziteta i prati zbivanja u kulturi, Radina Vučetić je oštro reagovala na izostanak odlučne reakcije umetničke scene povodom postavljanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. „Za mene je sve što se desilo posle tog postavljenja bilo vrlo neprijatno iskustvo. Kao profesorka univerziteta, koja zna kroz šta prolaze i profesori i studenti – očekivala sam da pozorišta stanu. Ako je kraj sezone blizu – pa neka stanu! Ako mi možemo da blokiramo raskrsnicu, mogli su i glumci da blokiraju Vasinu ulicu. A ne da imamo jedno saopštenje koje su čuli samo oni koji su ga pisali.“ Vanja Alač ne krije da je i sam bio duboko razočaran reakcijom pozorišne zajednice, posebno imajući u vidu ozbiljnost trenutka i simboličku težinu onoga što je usledilo nakon postavljenja Bokana. „To što je pozorište reagovalo saopštenjem je kao da na požar odgovoriš tako što zalivaš biljke. Očekivao sam više. I spreman sam da idem bilo gde – ako pozovu kolege iz Narodnog pozorišta. Samo ne mogu ja da počinjem borbu koja nije moja.“ Više na radar.rs

Još malo pa će "Studentski Vidovdan", ali pre njega stiže nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se različitim poremećajima u fukncionisanju Baba Žvale, od mentalnih do fizičkih, koji se ispoljavaju pre svega zbog najavljenog studentskog protesta u subotu. Osim toga, momci su se pozabavili prošlom i budućom upotrebom "zvučnog topa", kao i progonom heroja Milana Radoičića od strane blokaderskih pravosudnih institucija. Gost je jedan od junaka zaslužnih za ispraćaj Miloševića u Hag, politička institucija, opozicioni velikan, uvek na pravoj strani, istoričar Milan St Protić! Kao i uvek sa Milanom, u DLZ, voditelji i gledaoci mogu da se opuste i uživaju u njegovoj verbalnoj analizi i dekonstrukciji vlasti. Protić je povlačio paralele između Vidovdanskog sabora iz 1992. i onog koji nas čeka za vikend, poredio je Miloševića i Vučića, pričao o promašajima aktuelne opozicije i ponovo istakao svoj predlog da Aleksandar Vučić mora da podnese ostavku. U Magarećem kutku moći ćete da izmerite koliko se Vučiću spustilo levo oko od početka do kraja epizode. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za dinstanje.

U naredne četiri epozode domaćin Radar Foruma biće Radina Vučetić, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu, a njen prvi gost bio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte. Veći deo razgovora posvećen je lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću, na čijem se primeru jasno vidi kako izgleda politički sistem u kome izbori formalno postoje, ali suština ne pripada volji građana. Upravo tamo, kako su se složili Vučetić i Nedeljkov, imali smo prilike da vidimo su svu širinu i dubinu izbornog nasilja. Zloupotreba javnih funkcija, ucene korisnika socijalnih službi, kupovina glasova u novcu i robi – od frižidera do traktora – pretnje, zastrašivanje, paralelne strukture koje se predstavljaju, kako Nedeljkov opisuje, čas kao policija, čas kao članovi biračkih odbora, fizičko i verbalno nasilje, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, fantomski posmatrači, manipulacija izbornim listama, migracija birača, medijska pristrasnost i institucionalna tišina… Malo li je. Umesto izbora, građani su dobili pijacu glasova pod nadzorom partijske države.

Ne pritiskaju decu da krenu putem modnog sveta, ali pored mame i tate koji povremeno vode rasprave o dužini neke suknje ili boji tkanine, njihova deca već znaju šta hoće u životu, bar kad je oblačenje u pitanju, ispričali su nam, uz još mnogo detalja iz svog poslovnog i privatnog života, marketing menadžerka Milica i modni kreator i fotograf Aleksandar Zabunović. U Mamazjaniju su došli kao predstavnici modnog brenda „Aleksandar Zabunović“, ali pre svega kao mama i tata jedne Valentine i jednog Konstantina. U razgovoru sa Milicom i Aleksandrom saznali smo da oni nisu baš idealan par, kako se mnogima čini iz objava na društvenim mrežama, ali i sudeći po poslu koji tako uspešno zajedno obavljaju, kao i predivnoj deci koja uz njih rastu.

Snimanje ove epizode trajalo je duže nego što je Husein Bolt protrčao kroz naš glavni grad i za taj posao dobio dobru lovu. U prvom delu epizode, Marko Vidojković i Nenad Kulačin su pozdravili novonajavljeni studenstki protest u Beogradu za Vidovdan i zabeležili kuknjavu ćacija kojima se javilo da će ih studenti iseliti iz njihovog Ćacilenda. Upozorili su predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da ne veruje mnogo Aleksandru Vučiću koji mu je obećao obnovu nekoliko gradova i jedne oblasti, imajući u vidu da je još 2019. godine, neposredno uoči Vidovdana, građanima Borče obećao kanalizaciju. Ako do te obnove dođe, autori DLZ su sigurni da će to biti najskuplja obnova u svetskog istoriji. A, onda su sa posebnim zadovoljstvom pozdravili formiranje ANUS-a - Asocijacije novinara u Srbiji, koje su najavili režimski novinari. Gost epizode Božo Prelević je takođe izneo svoja očekivanja uoči studenskog protesta u Beogradu, optužio predsednika Srbije da ne poštuje zakletvu koju je dao kada je stupio na dužnost, izneo svoja iskustva sa suđenja sa Andrejem Vučićem, kao i da li sebe u budućnosti vidi kao ministra. U Magarećem kutku videćete miks vežbanja, psovanja i jedenja sendviča. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

U analizi stanja u srpskom pravosuđu, tužilac Goran Ilić, gost Vanje Bajović, profesorke prava, u novoj epizodi Radar Foruma, ogolio je mehanizme potčinjavanja pravde političkoj volji. Uvodna rečenica profesorke Bajović - da su svi ljudi rođeni jednaki i slobodni, kako je još 1789. zapisano u Francuskoj deklaraciji - u savremenoj Srbiji zvuči kao ironija. Zakon važi selektivno, a imuni su upravo oni koji bi trebalo da mu budu najizloženiji, odnosno nosioci moći. „To je tačno opšte uverenje u Srbiji, da se zakoni, bar kada je u pitanju javno tužilaštvo, ne primenjuju jednako prema svima. Postoje neki ljudi koji su privilegovani, protiv kojih tužilaštvo nije spremno da pokrene krivični postupak, čak i kada postoji dovoljan fundus dokaza“, napominje Ilić. Više na radar.rs

Uvek postoji novo pitanje koje roditelj ima, nikad nije kraj učenju i edukaciji o odnosu sa decom, ali ako su prioriteti dobro postavljeni i ako na licu imamo osmeh, a u glavi manje brige, onda je sve na svom mestu, priča u novoj Mamazjaniji Ivana Bunčić, poznatija kao „Profi mama“, koja je osnovala istoimenu akademiju, inače stručnjakinja za marketing i edukatorka roditeljstva, a pre svega mama jedne male Srne i jednog malog Juga. Kada je rodila prvo dete, ćerku Srnu, Ivana je poželela da bude najbolja mama na svetu, pa je pročitala svu moguću literaturu o roditeljstvu, slušala razne savete i na kraju osnovala Akademiju „Profi mama“. „Tom nazivu kumovala je prijateljica, koja kad je videla koliko sam knjiga o roditeljstvu pročitala rekla da ću postati - profi mama. Ipak, nisam ja profi, već sam kao i sve ostale mame i tate, i dalje puna pitanja o roditeljstvu. Na našoj akademiji okupljamo upravo najveće stručnjake za roditeljstvo koji odgovaraju na nedoumice koje muče većinu nas, a njihovi odgovori i saveti pomažu da se bolje snađemo i budemo prisutniji kao roditelji u svetu naše dece“, priča sa osmehom Ivana. Ubrzo posle rođenja ćerke, stigao je i sin Jug, a Ivana je uveliko prestala sa poslom od devet do pet i na neki način povezala svoju marketinšku struku sa majčinstvom. „Shvatila sam na vreme da bi za mene sve drugo bilo preveliki stres i odlučila da želim posao koji će mi omogućiti više vremena sa porodicom. Dok su deca mala mi smo im najpotrebniji, zapravo roditelj je sve što im je potrebno, i zato želim da sam tu. Svoju struku iskoristila sam u radu Akademije, a u taj posao uključen je i moj muž, pa se nadopunjavamo, kako službeno, tako i sa obavezama prema deci i kući, sve delimo“, priča naša gošća. Neka od ključnih pitanja i strahova sa kojima se roditelji suočavaju jesu granice koje postavljaju deci, a koje su često fleksibilne. „Roditelj postavlja granice, ali one se deci ne dopadaju uvek, tako da moramo da budemo spremni da kad im kažemo ne, dobijemo burnu reakciju. Ne znači da će uvek biti tako, ali dete ume da se baca, viče, negoduje na sve moguće načine, jer ne može da se pomiri sa tim da nešto ne može. Roditelj mora biti istrajan jer će tako dobiti samosvesno dete, koje će samo sebe ograničavati kasnije u životu“ , objašnjava Ivana. Takođe, roditelje, mahom starije dece, brinu razna pitanja koja se tiču virutelnog sveta sa kojim se svi suočavamo, a u koji su deca od najmlađih godina uvučena. „Malu decu ne smemo ostavljati samu sa ekranom, niti im davati aparate u ruke, sve dok bar ne krenu u osnovnu školu. Preporuka je da roditelji gledaju različit sadržaj zajedno sa decom, da budu upućeni u ono što ona prate, iako to nije uvek moguće. Ipak istraživanja su pokazala da dete koje je samosvesno u oflajn svetu, nikada ne podleže virtuelnom nasilju, niti bilo kakvim navlakama koje nudi svet interneta“, kaže gošća Mamazjanije. Da bi roditelj mogao da brine o detetu, da provodi sa njim to čuveno kvalitetno vreme, mora misliti i o sebi. „Treba češće postavljati pitanje kako smo mi, kao roditelji. Mnogo toga se promeni u našim životima kad dođu deca i oni koji kažu da se ništa nije promenilo, ne govore istinu, jer to je nemoguće“. Liste svakodnevnih obaveza, koje svaka mama ima, nikada se ne smanjuju, ali nije neophodno ispuniti sva očekivanja sa tih „kilometarskih“ papirića. „Svaka mama je u stresu da mora da uradi sve sa tog spiska, koji neke drže u glavi, a neke na papiru, telefonu, svakako mnogo je važnije da budemo prisutni kada smo sa decom, nego da neprestano razmišljamo šta je ono što sledeće treba da uradimo, da li smo nešto preskočile, hoćemo li stići sve, jer - ne mora sve, spisak može i da sačeka“, nasmejano priča Ivana.

Prva epizoda podkasta "Dobar loš zao", pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, posle spektakularne pobede studenata i opozicije u Kosjeriću i Zaječaru, je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su ceo prvi deo emisije proteklim izborima, uz poseban osvrt na ponašanje CRTA-e i kvalitet Vučićevih voćkica. U nedelji u kojoj se nastavlja borba za univerzitet, gost je dr Milan Bjelica, profesor na Elektrotehičkom fakultetu u Beogradu. Bjelica je govorio o trenutnoj situaciji na ETF, gde vlada jedinstvo za primer između studenata i profesora, analizirao je kakvi oblici univerzitetske borbe sve postoje, da li je verovati pregovaraču Macutu, a osvrnuo se, kako na izbore u Zaječaru i Kosjeriću, tako i na vanredne parlamentarne izbore koje traže studenti u blokadi. U Magarećem kutku obratite pažnju na Vučićevo levo oko. Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

U državi u kojoj psi umiru izgladneli, zlostavljani ili zaboravljeni u „prihvatilištima“ dok milioni za njihov smeštaj i negu nestaju bez traga, svaka pasja sudbina je tihi svedok jednog sistemskog zločina - ne samo prema životinjama, već i prema društvu u celini. Istražni organi, veterinarske inspekcije, komunalne službe - sve deluju formalno prisutno. Zakoni postoje. Upravni nadzor je predviđen. Bužetska sredstva izdvojena. Ipak, ono što bi trebalo da bude servis za zaštitu napuštenih životinja u Srbiji, pretvoreno je u mrežu korupcije i nekažnjivosti. „Prihvatilišta“, kako se zvanično nazivaju, ne služe za zaštitu životinja, nego neretko za njihovu nehumanu eliminaciju. A kako su pokazali slučajevi iz Rume, Požege, Velikog Gradišta - ali i iz gotovo svake druge opštine u Srbiji - nije reč o izuzecima, već o pravilu. „Veličina i moralni napredak jedne nacije može se meriti po načinu na koji postupa prema životinjama. A naša država, pse koji pronalaze i spasavaju ljude, prodaje za 200 dinara po komadu“, uvela je Vanja Bajović, profesorka prava, u novu epizodu Radar Foruma u kojoj je ugostila Vesnu Teodorović iz udurženja za zaštitu pasa Pravo na život.

„Na prvom porođaju doživela sam uvrede i agresiju od lekara, kojem sam verovala, a sledeći put, u drugom porodilištu, bilo je potpuno drugačije, ali sam bila spremna“, priča za jubilarnu 100. Mamazjaniju Mina Smiljanić, na mrežama poznatija kao Mina Fu, preduzetnica, edukatorka za javni nastup, influenserka, a pre svega mama dve devojčice Marte i Mile. Gošća jubilarne epizode našeg podkasta prisetila se bolnog iskustva sa prvog porođaja u GAK Narodni front, komentarišući Nacionalni vodič za trudnoću i porođaj, koji je namenjen zdravstvenim radnicima, a koji je nedavno predstavljen javnosti.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" je pred vama! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su druženje Baba Žvale sa ostalim penzionerima na obodima Zaječara, zabrinuli se za odnos Frankenštajnovog čudovišta i ćacija koji žele da gladuju, odgledali boks meč u Futogu, a utvrdili su i da to što je nečiji lik na paketima gudrevine ne znači da je gudra njegova, naročito ako je reč o predsedniku Kolumbije. Prvi put u dugačkoj istoriji DLZ, tri gosta u studiju! To su Nenad Gladić "Lepi Brka", PR liste "Ujedinjeni za Kosjerić, Dragana Rašić ispred zaječarske liste "Promena u koju verujemo" i Miladin Krstić ispred liste "Ujedinjeni za spas Zaječara". Tema su, naravno, izbori u Kosjeriću i Zaječaru, na kojima postoji šansa da se naprednjacima na biralištima zada značajan poraz. Gosti su govorili o svojim programima, sa kakvim se pritiscima suočavaju opozicione liste i glasači u ovim mestima, saradnji sa studentima i poznatim ličnostina, pozvavši celu Srbiju da im na dan izbora pruži podršku u borbi protiv beskrupuloznog i agresivnog protivnika. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta Miša Vacić misli o paradi u Moskvi. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Sagovornici su detaljno i pregledno raspleli kompleksno klupko nadležnosti tužilaštava po pitanju slučaja pada nadstrešnice i mapirali koje bi tužilaštvo, ali i koji javni funkcioneri, trebalo da „povuku nogu“ ka uspostavljanju pravde. U drugoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović ugostila je advokata Ivana Ninića. Razgovor su otvorili temom dostižnosti pravde, koja je prema Niniću relativna – nekome strada radno mesto, nekome zdravlje, nekome sloboda – ali dostižna. Kao primer visoko plaćene cene navodi slučaj Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije, koji je zbog borbe za održiviji i manje korumpirani odbrambeni sistem u pritvoru proveo šest meseci. A sve je počelo 2017, kada je Antić upozorio da Veljko Belivuk, Novak Nedić i druga lica koriste strelište kasarne u Pančevu. Profesorka Bajović je primetila da, sedam meseci nakon pada nadstrešnice, tu temu malo ko i pominje, što sužava put ka dostizanju pravde tamo gde bi ona trebalo da bude jasna. Optužnica je podignuta, pa je vraćena na dopunu, u pritvoru su ostali samo inženjeri, dok su političarima i negdašnjim direktorima pritvori preinačeni u kućni, a majka nastradalog mladića, koja je napustila Srbiju, za zastupnika je odabrala Ninića. Advokata koga je potom tužio podizvođač Starting. „Teško je objasniti taj teatar apsurda. U Trećem osnovnom sudu u Beogradu sam se uverio da postoje dve optužbe čije otpravke nisam još primio, ni ročište nije zakazano. Ja sam u predmetnom postupku istupao kao punomoćnik Dijane Hrke, a ne kao građanin, a protiv mene postoje dve krivične tužbe zbog narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Nestrpljivo čekam da vidim kako sam to ja kao advokat u postupku uopšte mogao da narušim ugled jedne poslovne hidre“, kaže Ninić, i pokazuje da je u Srbiji pravda relativnija no što se isprva mislilo. Više na radar.rs

„Plan je bio da imamo troje dece, ali sad ih je šestoro, okolnosti su se menjale, pa smo i posle petog deteta, pre dve godine, poželeli opet jednu bebu“, priča u novoj epizodi Mamazjanije Milena Kostić, poznata kao „Mama iz magareće klupe“, u čijoj kući, sa tri devojčice i tri dečaka, uzrasta od dve do 15 godina, nikad nije dosadno. Iako većina mama ne može da zamisli dan bez multitaskinga, Milena smatra da ako radimo više stvari istovremeno, na kraju ništa ne završimo kako treba. „Dugo sam praktikovala multitaskovanje jer deluje kao jedina opcija kad imate više dece, ali sad postavim prioritete, pa jedno po jedno. Ima dana koji deluju da traju 48 sati, a opet ima i onih koji se lakše podnose“, priča ova dobro organizovana mama. U kući sa šestoro dece uvek je izazovno i nema vremena za dosadu. „Imamo stariju, srednju i malu decu. Jedno dete, najstarija ćerka, sprema se za srednju školu, najmlađi sin je u jaslicama, jedan se priprema sad za prvi razred, a jedno dete za peti. Ovo je za nas vrlo tranzitni period. Škola nam je veoma važna, pa često vikendom suprug i ja sednemo sa njima da radimo bekap, tačnije sve ono što možda u školi propuste ili što im nije rečeno, nadoknade sa nama“, objašnjava Milena.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se Vučićevom sardinom, pripremama za lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću, a podsetili su se i studentkinje Ane kojoj su predsednikovi "junaci" polomili vilicu. Gost je Milan Čanak, diplomirani ekonomista, aktivista i što je u ovom trenutku najbitnije, sin progonjene profesorke Marije Vasić. Milan je dugo i nadahnuto pričao o teškoćama svoje majke, o sudbini ostalih novosadskih aktivista, kao i o potrebi odlučne borbe svih građana Srbije za slobodu, bez obzira na ideološke razlike. Ovo, naravno nije sve. Mladi Čanak je pričao o svojim iskustvima iz Ukrajine gde je boravio kao humanitarni volonter i mnogim drugim zanimljivim temama. U Magarećem kutku moći ćete da vidite DJV-a u još jednoj uskoj majici. Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Da li je moguć slobodan univerzitet u zemlji koja se odriče politike kao javnog dobra i vlasti koja je sve više privatizovala samu ideju države Naredne četiri epizode Radar Foruma, izazivač će biti Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta, a njen prvi gost bio je Stevan Filipović, reditelj i docent na FDU-u. U razgovoru koji ne zaobilazi ni kompleksnost studentskog pokreta, niti odgovornost intelektualaca, sagovornici ulaze u srž borbe za univerzitet kao jedine preostale institucije otpora. Sagovornici su kroz razgovor otvorili i pitanje da li su studenti, u trenutku kada su stekli određenu političku moć, zakazali u artikulaciji ciljeva? „Izašla sam s tom tezom da je 15. marta moralo da se izađe sa političkim zahtavima. Da li prolongiranje, pravljenje izborne liste, čekanje da Vučić raspiše izbore i ostalo, u stvari, šteti univerzitetu.“ „Izgubili smo nekoliko važnih trenutaka. Jedan trenutak je bio da se u februaru u Kragujevcu ili u Nišu kaže ta čuvena rečenica – vlast neće ispuniti zahteve. Da je 15. marta neko rekao ‘izbori’, imali bismo možda drugačiju istoriju“, odgovara Filipović. Kako društveni protest prerasta u politički subjekt, organizacioni modeli koji su nekada služili kao zaštita sada možda postaju ograničenje. Složena struktura plenuma, koja je na početku bila štit od manipulacije i podela, Filipović smatra da sada teže odgovara na izazove trenutka. „Na početku je bila mala moć i mala odgovornost. Sad je velika moć – pa je i odgovornost veća. Plenumi su pomogli da se kolektivno zaštite, da se protest proširi. Ali danas, kad treba donositi brze odluke, da li je model od 10 stepenika odlučivanja najbolji? Ja sam više za direktnu komunikaciju, ono što zovem normalan razgovor, ovako kako ti i ja sada razmenjujemo stavove“, napominje reditelj. Na pitanje domaćina Radar Foruma, da li bi glasao za studentsku listu na kojoj bi se našao i Emir Kusturica, Filipović izvlači suštinu zajedničke borbe protiv režima – da svi unutar nje moraju da „progutaju razne žabe“ zarad višeg cilja. „Niko od nas neće dobiti ono što hoće i to je poenta. Studenti su tu uradili veliku stvar – pomogli su nam da stavimo razlike u drugi plan. Posle ćemo, kad vratimo državu, da se prepiremo o razlikama.“

Pozivom na delimičnu obustavu blokade univerziteta, profesori rade za viši cilj, studenti moraju da im veruju. S druge strane, studenti su sa pravom razočarani zbog poziva za vraćanje na fakultete jer su pokrenuli ono što niko decenijama nije. Vlast jedva čeka podelu i sve vreme protesta ona svesrdno radi na njoj jer je spremna da uništi univerzitet. Sadašnja situacija u prosveti nije definisana zakonom, ovo nije ni vreme bombardovanja 1999. godine, ali ni vanredna situacija kao što je bila za vreme pandemije. Protesti i blokade fakulteta i srednjih škola moraju se okončati nekim posebnim zakonom, koji bi podrazumevao presedan za izlazak iz krize. Studenti su spremni da izgube godinu, ali se fakultetima može dati plan koji bi rešio upis brucoša, polaganje ispita apsolventima i smanjenje poena za upis ostalih u narednu godinu. Zbog brojnih zluoupotreba, u malu maturu ne veruju srednje škole, u veliku maturu fakulteti, zato i jedni i drugi insistiraju na prijemnim ispitima. Većina srednjih škola će sa raznoraznim nadoknadama završiti školsku godinu do kraja juna. Što se tiče fakulteta najrealnije bi bilo da prijemni bude u septembru. Gošća: Ana Dimitrijević, Predsednica Foruma beogradskih gimnazija