nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Tatjanom Macurom, predsednicom udruženja "Mame su zakon", koje se kao deo civilnog sektora zalaže za bolje uslove rada žena, kroz predloge izmena Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i drugih regulativa i mera u cilju uspostavljanja pravednijeg društva, pre svega za porodice. Tatjana je govorila o svom političkom putu, o izazovima sa kojima se suočavala dok je bila narodna poslanica, ali i podelila lekcije koje je naučila u tom periodu, a iz kojih bi volela da uče mladi liberalno orijentisani političari i političarke za koje, kako je rekla, navija iz sveg srca. Macura se osvrnula na trenutak u kom se sama našla u središtu tabloidne oluje i govorila o lekcijama koje je iz tog perioda izvukla. Kako je rekla, nije nimalo jednostavno razgovarati sa ljudima sa kojima ne deliš nikakve vrednosti, ali taj sukob uvek plaćaju građani i građanke onda kada tema kojom bi političari trebalo da se bave, zapadne u senku rasprava, svađa i spinova. Kako je razgovor sniman uoči velikih mitinga 26. i 27. maja, Macura je govorila i o podelama koje proizilaze iz postojanja kontramitinga i iznela svoje nade za razrešenje situacije koja je pred nama.

https://nova.rs/video/?ref=yt Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Julija Kasteluči, savremena umetnica, hodajuća sonarna skulptura, vlasnica virtuelnog muzeja pod nazivom "Digitalna imovina" i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična građanka čija je adresa - region ceo.

U novoj Mamazjaniji pričali smo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom i direktorkom “Centra za mame”, koja se školovala u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i potekla ideja za ovaj Centar, koji danas pomera granice u poslovanju, ali i načinu života zaposlenih mama. Osim što je maksimalno posvećena svom poslu, Jovana najlepše trenutke čuva za svog sina Jevrema i ćerkicu Anđeliju, koje je dobila u srednjim tridesetim, kako ona naglašava - u najboljim godinama. Jovana nam u novoj epizodi objašnjava šta treba da uradimo da olakšamo život zaposlenim mamama i koji je to neophodni “činilac” koji omogućava zaposlenoj mami da brine o porodici, ali da istovremeno napreduje u svom poslu? Naša gošća opisuje razlike između zaposlene mame u Srbiji i u Americi i ukazuje na to šta je u našoj zemlji bolje, a u čemu bismo mogli da oponašamo Amerikanke. Od čega zavisi uspeh radnog dana zaposlene mame, a posebno one koja se bavi preduzetništvom i koliko mamama preduzetnicama znači novi Zakon o finansijskoj podršci porodici. Jovana naglašava da zaposlene mame ne smeju da zaborave koliko su važne u svom životu i da svakodnevno podržavaju same sebe, posebno ako nemaju podršku partnera ili okoline. Iz ličnog iskustva, borbe za svoje slobodno vreme sa decom, knjigom, prijateljima, ali i za svoj posao, bez kojeg ne bi bila to što jeste, Jovana nas uči kako da ne posustanemo i ne odustanemo, uprkos težini prepreka, koje ne prestaju.

Emilija Mijić na proteste "Srbija protiv nasilja" izlazi kao građanka i kao antropološkinja sa više od 10 godina istraživačkog iskustva. U podcastu "Život na srpskom" saznajemo kako ih ona vidi i šta očekuje. Skup "Srbija nade" zakazan je za 26. maj, a četvrti protest "Srbija protiv nasilja" za 27. maj. U razgovoru s antropološkinjom Emilijom Mijić kristališe se pozadina i jednog i drugog, ali i naslućuje šta bi moglo da se desi posle. Emilija objašnjava zašto se aktuelni protesti ne mogu upoređivati s 5. oktobrom, niti bilo kojim drugim u našoj prošlosti, gde je njihova najveća snaga i kuda (bi trebalo da) vode. Podseća kako se u Srbiji razvijala kultura nasilja i "kuvalo" sve ovo što se danas dešava. Komentariše trenutnu situaciju i daje odgovore na mnoga teška pitanja koja se proteklih dana mnogi ne usuđuju glasno da postave. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda Dobar, loš, zao u kojoj su autori podcast-a Marko Vidojković i Nenad Kulačin jasno pokušali da stave do znanja svima koje to zanima da DLZ nije emisija na televiziji, već nešto što se nalazi na mračnoj strani interneta. U prvom delu epizode, Marko i Neša su pohvalili susret patrijarha Porfirija i predsednika Srbije i podršku koju je tom prilikom poglavar SPC pružio Vučiću. Još jednom su podržali protest protiv nasilja uz podsećanje da nikada ne zaboravimo da je ta kolona danas bez 18 mladih života. Gost epizode je agronom, poljoprivrednik i večiti bundžija protiv naprednjačke vlasti Dušan Tufegdžić iz Štitara kod Šapca. On govori o stanju u poljoprivredi, ucenama i pretnjama kojima su poljoprivrednici izloženi i pozva sve na novi protest u subotu 27. maja u Beogradu. Kada je reč o Magarećem kutku, DLZ je podsetio na mudre reči Aleksandra Vučića, kada je bio u opoziciji - Fotelja ministra policije nije vrednija od života jednog deteta. DLZ, jedini podcast u Evropi koji je pod zaštitom PEN-a, možete da pratite svake srede od 20 sati na portalu Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Jelisavetom Miletić producentkinjom, podcasterkom i marketing menadžerkom, koju smo zavoleli gledajući je i slušajući u NjuzNet podcastu. Tema epizode je snalaženje u odraslom životu. Jelisaveta je govorila o odrastanju u Kragujevcu tokom devedesetih, o političkim pritsicima koji su se tada vršili i prema deci u školama, kao i o vršnjačkom nasilju koje je preživela u vremenu kad ono nije imalo ni pravi naziv. Kako su sve lepe i ružne okolnosti oblikovale njenu ličnost, a kako ih je ona prilagođavala da bi postala žena kakva je danas - vedra, kreativna, elokventna, borbena i neizmerno duhovita? Pored feminizma i ženskog osnaživanja, u njenom životu veliku ulogu igra i odnos koji je izgradila prema materijalizmu, i mir koji je pronašla "iako nema najskuplji mobilni i kompjuter, niti ide na luksuzna letovanja". Pred vama je razgovor o formiranju i rastu, ispunjen predivnim lekcijama jedne mlade žene koja je ne samo radom, već i time kakav je čovek apsolutno zaslužila svu ljubav koju dobija od javnosti.

Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti "Beograd plus" sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata? Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama. Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za "šverc" je 5.000 dinara. Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca. Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz. Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza? Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara. Grad "ispod žita" ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih "Solaris" autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu. Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. "Beli" ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu. Gost: Ivan Banjković, Sindikat "Centar-GSP"

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Daniel Kovač. elektroinžinjer, pisac, pesnik, član kultne grupe "Jarboli", vizuelni umetnik i svetski putnik - jedinstvena je pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobični sugrađanin.

Pevačica, umetnica, voditeljka, “multimedijalna ličnost” kako za sebe kaže, ali pre svega mama jedne tinejdžerke, Gordana Goca Tržan, u podkastu “Mamazjanija” osvrnula se na vaspitanje svoje ćerke, moderno doba koje nameće brojne imperative u odnosima roditelja prema deci i prezaštićenosti, zbog koje će se u svetu, kad postanu “svoji ljudi” jednog dana “slomiti”, opeći, trpeti posledice, jer iz staklenog zvona svaki izlazak je trauma. Goca je kroz razgovor u “Mamazjaniji” objasnila zašto blagi udarac po zadnjici za dete može biti korisniji od ignorisanja problema, jer batina je nešto što se zapamti i govori im da nisu nedodirljivi i da svet koliko god je lep i čaroban, može biti jako surov, a greške ne oprašta. Takođe je savetovala roditelje da nije važan kvantitet vremena koji provode sa detetom, već kvalitet, odnosno šta rade i pričaju dok su zajedno, a ona je sa svojom Lenom drugarica, ali i autoritet koji mora da se poštuje. Naša gošća upozorava roditelje, što je i njena primarna uloga u životu, da obrate pažnju na svoje ponašanje, da deca nikada nisu kriva, da ih uče kako da uče, da budu radoznali, da maštaju, da se igraju, ali i da znaju da je ponekad dobro pasti i pogrešiti jer savršenstvo ne postoji.

Nakon kontroverznih izbora i u jeku najava o zauzimanju srpskih opština na severu Kosova, mladi novinar Andrija Lazarević nam u podcastu "Život na srpskom" otkriva kakva je atmosfera među Srbima koji tamo žive. Andrija Lazarević ima 23 godine, s 18 je došao u Beograd iz Zubinog potoka. Dobro se seća detinjstva provedenog u atmosferi totalne tenzije, sirena koje prekidaju školske časove, profesora na barikadama. Razume zašto mladi odlaze sa severa Kosova, a zna i gde idu - ne u gradove centralne Srbije koje su nekad smatrali svojim. Mnogi ljudi u Srbiji ne razumeju koliko se oni sa severa Kosova osećaju napuštenim, ne mogu ni da zamisle kakva je tamo svakodnevica. Andrija nam u podcastu "Život na srpskom" priča i zašto nema pasoš, kako izgleda kad odeš da učestvuješ u projektu pomirenja mladih Srba i Albanaca, kakav je osećaj napustiti mesto koje voliš jer ti ne pruža ništa, a i zašto ipak razmišlja da se vrati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dr Markom Jovaševićem, psihoterapeutom o korenima nasilja, koje moramo prvo da razumemo kako bismo ga iskorenili. Kako nastaju nasilni impulsi, kako se oni podstiču, a kako suzbijaju? Zašto nijedna policijska mera nije dovoljna za subijanje nasilja, ako školstvo i zdravstvo ne rade na prevenciji? Koja je uloga genetike, a koja je uloga okruženja u razvoju ličnosti koje postaju sklone nasilju i nekontrolisanom besu? Zašto i dalje tražimo jednostavna rešenja za najsloženije pojave? O ovim i drugim aspektima nasilja u modernom društvu dr Marko Jovašević je govorio iz aspekta evolutivne psihologije, moderne psihlogije, ali je i podelio svoja iskustva iz rada sa ljudima pogođenim pucnjavama koje su obeležile ovaj mesec. Kako je istakao, nedostaje nam obrazovanje iz emocija i elementarnog razumevanja međuljudskih odnosa. Ovaj razgovor je upravo pokušaj da se informišemo o mehanizmima koji utiču na način na koji prihvatamo ili odbacujemo sopstvene emocije u kriznim situacijama, ali i da osvestimo probleme pre nego što oni postanu toliko veliki da ih je nemoguće ignorisati.

Kada čujete kako deca misle, koristite intuiciju roditelja, ne držite im predavanja, nemojte im "soliti pamet" i ubacivati i nametati svoja znanja, već stvorite poverenje na bazi emocija. Roditelji su zbunjeni kojim intenzitetom i brzinom informacije stižu do dece. Zato je potrebno da se ubacite u njihov svet. Deca koja osete "kolonizaciju" i roditeljsku preteranu kontrolu, beže i zatvaraju se u sebe, zato je bitno ostvariti kulturu razumevanja. Tražite od deteta da vas nauči nečemu, da vi od njega saznate nešto. Slučaj masovnog ubice iz škole "Vladislav Ribnikar" je nastao pre svega zbog porodično-sredinskih faktora. Ipak, i svi ostali su zakazali jer nisu prepoznali moguće znake onoga šta će se desiti. Ni hiljade profesionalaca neće pomoći deci, ako sistem ne radi na jačanju svesti o značaju mentalnog zdravlja i ne ulaže u njega. Ako deca prave probleme u školi pedagoško-psihološka služba će ih viđati često, ako su dobra njihovu psihološku procenu do kraja školovanja niko neće analizirati - tu je problem. Deca su vrlo često stavljena na pijedestal koji im ne pripada. Roditelj bi uz poštovanje prava deteta, morao da bude na prvom mestu kako bi bio koristan detetu. Ako roditelju nije dobro, neće ni deci. U školama postoji problem jer su nastavnici i roditelji na suprotstavljenim stranama, takvu situaciju deca koriste za manipulaciju i jednima i drugima. Gošća: Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i psihoterapeutkinja

U novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“, u goste nam je došla naša draga koleginica, voditeljka Maja Žeželj, mama dvoje dece, Lene i Marijana, koja je sa nama podelila svoje iskustvo govoreći o svim preprekama, „slatkim mukama“ i lepotama vaspitavanja tinejdžera u današnje vreme u Srbiji. Kroz razgovor je istakla koliko su za decu važna „kućna“ pravila, od kojih se ne odstupa. Zašto decu ne treba previše maziti i paziti, a onda ih nepripremljene pustiti u surovi svet. Opisala je kako su to naša deca uvek 10 koraka ispred nas i koji je to paralelni svet virtuelne komunikacije koji oni žive, a mi ga ne razumemo dovoljno. Objasnila je koliko su krivi „profesionalci“ koji vode škole i diktiraju prosvetni sistem u Srbiji, ali i zašto decu ne treba maltretirati zbog ocena jer je i trojka nekad sasvim dovoljna. Iz iskustva vaspitanja i života sa dva tinejdžera, Maja nam priča kako se ona trudi da, i ih pored obaveznog „držanja predavanja“, svoju decu ne uguši pričom i da ih izvede na pravi put.

Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture 2023. godine, a umetnik Vuk Đurić Endo, gost podcasta "Život na srpskom", jedan je od najzaslužnijih za reputaciju "grada murala". Muralista Vuk Đurić Endo je faks završio u Kosovskoj Mitrovici, bazu našao u Čačku, a slika po celom svetu - nedavno se vratio iz Vijetnama i taj boravak dobro će zapamtiti po jednom incidentu. U kontekstu priče o Čačku kao nacionalnoj prestonici kulturne, Endo je art direktor i jedan od osnivača Dana urbane kulture (DUK), koji se ove godine održavaju od 15. do 21. maja, a dobijaju i nastavak - muzički festival Uzlet (28-29. jul). Kaže da ove godine "svi putevi vode u Čačak", najavljuje slikanje 100. murala i otkriva nam šta se sad zapravo tamo dešava.

U epizodi bez gosta (Marinika Tepić je tri minuta pred snimanje javila da ima zakazan fajt u skupštini) Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji je ovog puta svratio u studio, razgovarali su i razgovarali i razgovarali, ali izginule u prošlonedeljnim zločinima nisu uspeli da vrate, niti bilo koga da uteše. Doduše locirali su glavnog krivca i tako pomogli vama koji lutate u tom smislu. Glavnog krivca, ali za neke druge stvari locirao je i Njujork Tajms. U Magarećem kutku moći ćete da čujete Čaleta kako izgleda kada njen sistem ne zakaže. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji. Planiran je kao razgovor o Sergejevom odnosu prema svetu, događajima koji su toliko dobri da ga vinu u nebesa, a i prema događajima koji su ga boleli. O tome i jeste i nije, jer je sniman manje od sat vremena nakon što se dogodila pucnjava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ispao je kao i razgovor prijatelja o životu, i suočavanje sa događajem koji još uvek, u tom trenutku, ne prihvatamo do kraja i tek počinje da nam dolazi do srca, i psovanje, i traženje objašnjenja, i bežanje od teme, pa vraćanje na temu, i grljenje. "Mislim da mi i dalje ne peremo noge, a menjamo čarape, kao društvo. Užasno nam smrde noge i uporno menjamo čarape, koje se raspadaju, i raspadaju, i raspadaju. I nikako da nam neko objasni da treba prvo da operemo noge, pa da obučemo čiste čarape. To pranje nogu bi značilo da se sistemski stvari menjaju iznutra. Ne fasada. Sećaš se Vranjskog pozorišta, na koje je Srpska napredna stranka okačila fasade isprintane na papiru zgrade koja se raspada. To su te čarape na prljavim nogama. Ne radiš rekonstrukciju zgrade, nego samo navučeš fasadu: Ona je i dalje iznutra trula i raspašće se", rekao se Sergej Trifunović u novoj epizodi podcast-a Snaga uma.

Epizodu DLZ sa poverenikom sindikata “Nesavisnost” u EPS Dragoslavom Ljubičićem snimili smo dan pre tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i nismo je emitovali u sredu 3. maja. Posle ovog zločina, a i onog dan kasnije u Mladenovcu, Srbija više neće biti ista, ali svi mi moramo da nastavimo dalje. Prvomajska epizoda podkasta koji radno slavi sve praznike, "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se ko je pustio tvit da je predsednik na VMA, posle čega je krenula krvoločna naprednjačka hajka na političke neistomišljenike, zevali su dok su gledali snimke predsednikovog vikend landranja po Srbiji, radovali su se što ima nekog ko će da spusti Vučića i Dačića, makar ta osoba dolazila iz odmetnute srpske pokrajine, a ponovo su otvorili i slučaj "Naša Zoka". Autori su sa Ljubičićem razgovarali o tome koliko je Srbija svetlosnih godina daleko od zapada kada je reč o sindikalnom udruživanju, banditskoj privatizaciji, sistemskoj zloupotrebi i planskom osiromašenju EPS, a zajednički su razmotrili i pojedine aspekte slučaja "Naša Zoka". U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako DLZ dobija konkurenciju u vidu komičarskog tandema Brnabić - Vučić. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi. O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja. Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…? Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.

Nova epizoda podcasta Snaga uma, u skladu sa prvomajskim praznicima, donosi razgovor o razvoju i primeni levih ideja, ali i o spinovanju i urušavanju ovih vrednosti. Gost Miljane Nešković je političar Ne da(vi)mo Beograd i odbornik u Skupštini Beograda Dobrica Veselinović koji je govorio o tome kako svojoj ćerkici objašnjava političku odgovornost, o odrastanju na Karaburmi tokom devedesetih i procvatu nasilja, o naletu tradicionalizma i nametanju istog u školama, ali i o tome kako smo izgubili radnička prava, za koja smo nekad mislila da su zauvek osvojena.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Milica Vujović. Čuvena Lola iz serijala "Munje", TV lice, vazda na točkovima, keva kojoj nikad nije teško da napravi palačinke, hrabra žena koja kombinuje strogi centar grada sa pašnjacima Zlatibora. Milica je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Prvomajske praznike dočekujemo u društvu Milice Vujović - pričamo o POP kulturnom fenomenu pod imenom "Munje" odnosno "Munje, opet". Početkom 2000. - Milica je imala dvadesetak godina i san da poseti Lisabon. Pojavila se na kastingu za ulogu Lole, dobila je rolu, snimila šta treba i otišla u Portugal, a onda je osetila i to kako je biti popularan izvan granice svog kraja. Stihovi "Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš" prate je evo već dvadeset i plus godina. Ko je Lola dve decenije kasnije možemo videti u bisokopu, a ko je Milica pričamo u ovoj ŠBB. KBB epizodi. Šta je sve naučila o životu, kako uspeva da sačuva radost i ozarenje uprkos težinama koje idu sa nivoima igrice u kojoj smo svakodnevno. Život na točkovima i kombinacija gradske vreve i tišine zlatiborskih pašnjaka samo su neke od tema novog izdanja "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" čija je premijera nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.