nova.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa psihoterapeutima i supružnicima Svetlanom i Markom Majkić o prepoznavanju, građenju i čuvanju ljubavi i braka, od prve faze zaljubljenosti do svih kasnijih faza kroz koje se ljubav i partnerstvo testiraju kasnije u životu. Marko i Svetlana su i sami dvadeset i pet godina u braku, a kroz psihoterapiju stekli su značajna iskustva radeći bračno savetovanje, tako da je njihovo iskustvo na ovu temu prožeto ličnim i profesionalnim primerima i lekcijama.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji. Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima. U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici. Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad. Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće. Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora. Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić. Stupanje u seksualne odnose sa 14 ili 15 godina zabrinjava lekare, od kojih roditelji očekuju da „saniraju“ posledice. Devojčice u osnovnoj školi ostaju u drugom stanju, traže prekid trudnoće, što dovodi do komplikacija, ne samo fizičkih, već i psiho-emotivnih. Razgovor roditelja sa decom je ključan u prevenciji ranog seksualnog odnosa, polno-prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Devojčice već sa devet godina dobijaju prvu menstruaciju, a najčešće sa 10 ili 11, kada je njihovo telo podložno trudnoći, a psihološki i emotivno su nezrele. Uticaj društvenih mreža dovodi do ranih odnosa, informiše, a često i dezinformiše decu o prvim znacima puberteta, o poželjnim načinima ponašanja, izgleda, koji od tinejdžera stvara odraslu osobu i naglo prekida detinjstvo. „Hoće da izgledaju kao njihovi internet idoli, pa dolazi do poremećaja ishrane, prekida ciklusa i potpunog haosa“, kaže doktorka Mima Fazlagić, dok se psihološkinja Branka osvrće na svoje višedecenijsko iskustvo rada u osnovnoj školi:“Roditeljima je potrebna pomoć društva i sistema, a danas ne postoje vrednosti koje oni treba da poštuju i prenesu svojoj deci. Vlada opšta konfuzija i svako stvara svoja pravila, pa tako očevi devojčicama u osnovnoj školi poklanjaju za rođendan silikon za usta ili grudi“. Doktorka Fazlagić savetuje kada devojčice prvi put treba da odu kod ginekologa i objašnjava da li sa prvom menstruacijom počinje ili se završava pubertet. Naše gošće navode razloge ranog puberteta i naglašavaju koliko se spustila starosna granica za prve pubertetske promene. One upozoravaju roditelje da treba da obrate pažnju i razgovaraju sa decom u pubertetu zbog spuštanja starosne granice za stupanje u prve seksualne odnose. Apeluju na uvođenje seksualnog vaspitanja zbog fizičke zrelosti koja dolazi u sve mlađim godinama, a emotivne i psihološke nezrelosti, koja je prati. „Novo normalno“ su pravila ponašanja, želje, ciljevi i odnosi mladih ljudi, adolescenata, dece, koje roditelji teško mogu da razumeju, ali o njima je potrebno da sa decom razgovaraju, da ne dozvole da uticaj društvenih mreža bude jači od porodice, jer može lako doći do komplikacija i posledica dečjeg ponašanja, koje su nepopravljive, upozoravaju naše gošće.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je tu! Marko Vidojković nije tu (na specijalnom zadatku je), nego na ekranu, dok Nenad Kulačin čuva studio. Ovo autore nije sprečilo da urlaju u glas, a pojavio se i neizbežni "Koštunica", sa svojim mudrim savetima. Pored toga, autori su izrazili svoja strahovanja za plafon, pošto Oskarove psihijatrijske šifre prete da ga probiju, čestitali su RTS na snimku iz drona na kom se vidi svih imaginarnih 26.000 ljudi kojima se obratio Šapić na svojoj imaginarnoj manifestaciji. Ima još u prvom delu, ali ima i gošća - profesorka i opozicionarka, Biljana Stojković! Znate i sami kako je kad u DLZ dođe neko iz opozicije - red suza, red smeha, red dreke. Tako je bilo i ovog puta. Biljana je ekskluzivno iznela planove opozicije za budućnost, a autori su se pitali ima li u toj budućnosti preživelih. Autori i gošća raspravljali su i o tome koliko je Vučić pod pritiskom, koliko smo mi pod njegovim pritiskom i šta će najpre pod pritiskom krenuti da puca. U Magarećem kutku videćete šta se na Hepiju nosi ispod suknje.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom Tamarom Dragičević, o snazi podrške, porodice i slobode. Tamara je govorila o značaju vaspitanja i lekcijama koje je upila rastući u velikoj porodici punoj ljubavi, koje su joj dale slobodu i snagu za građenje karijere koju danas ima, a koje sada nadragđuje i sa suprugom prenosi na njihovu decu. Čeka vas razgovor o životnim vrednostima na kojima možda počivaju svi uspesi, bilo da su oni profesionalni, društveni ili porodični.

110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji. Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama. Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava. Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava

Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije. U ovoj epizodi nas naše gošće, Jasminka Petrović poznata književnica, spisateljica dečjih knjiga i njena sestra Ivana Lukić, psihološkinja, nastavnica i takođe autorka brojnih knjiga za decu, uvode u književni svet modernih mališana. Društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, TikTok, igrice, gejmerski rečnik, mogu biti saveznici, ali najčešće su neprijatelji pisane knjiške reči. Jasminka i Ivana slažu se da deca danas manje čitaju, ali to je zato što imaju sažete sadržaje, koji se brzo smenjuju na internetu i njihova koncentracija ne podržava čitanje od korice do korice, pa glavna karakteristika knjige treba da je – što kraća! Gejmerski jezik, proistekao iz engleskog, ali prilagođen srpskom, utiče da deca zaboravljaju svoj maternji i da im ta nova komunikacija postaje jedina ispravna i normalna. Ono što može da stane na put iskrivljenom jeziku, upravo su – knjige. „Dečje knjige treba da čitaju i roditelji, ne samo deca, jer je važno da se oni prebace bar ponekad u svet mališana, kako bi ih bolje razumeli i sa njima lakše komunicirali“, poručuju naše gošće. One takođe kažu da mame i tate treba da skinu maske strogoće, da se približe svom detetu, saslušaju ga, a ne da se uvek razgovor svodi na naredbe, pretnje i pametovanje. Inspiraciju za dečje priče, Jasminka, koja piše za najmlađe, i Ivana, čija su ciljna grupa tinejdžeri, srednjoškolci, nalaze u svakodnevnom životu i komunikaciji sa decom, ali i u svom detinjstvu, koje zauvek čuči u svima nama. Slažu se da nedostaje televizijski program za najmlađe, koji će okupljati čitavu porodicu, da danas svako gleda u svoj telefon, da roditelji i deca ne govore istim jezikom. One objašnjavaju kako najlakše dete privoleti knjigama i zašto deca danas manje čitaju, a navode i sve razloge zašto su dečje knjige važne. Opisuju nam kako je tehnološko doba uticalo na promenu sadržaja dečjih knjiga. Ivana nam je pričala na šta se danas školskom psihologu žale srednjoškolci i koje su njihove najveće muke. Jasmina i Ivana ispričale su nam i njihovu porodičnu priču, koja uključuje i Bojanu, treću, najmlađu sestru. Naime, Jasmina je dete iz prvog braka njihovog oca, a njene dve sestre imaju drugu majku. Međutim, dobar odnos između roditelja, doveo je do toga da one danas budu jedna drugoj najbliže, najveća podrška i snaga u svemu što rade, a sve to kao dokaz da je moguće i posle razvoda ostati u najboljim odnosima, ako je interes deteta na prvom mestu.

Nova epizoda podkasta 'Dobar loš zao", koji se nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, stigla je u vaše živote! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković komentarisali su kako je Oskar sa puno takta povezao crnu hroniku iz Bora i nuklearnu tehnologiju iz Francuske, polemisali su oko toga kako je nova funkcija uticala na Čaleta, a malo su učili i francuski, u čast intimnih pariskih susreta Oskara i Makrona. Gost je advokat i član RERI, Jovan Rajić, koji je najpre izrazio bojazan za svog kolegu Čedomira Kokanovića, koji se zbog verbalnog delikta skoro tri meseca nalazi u pritvoru. A onda, večite teme - da li će biti izbora, i ako da, kad, kakvih i šta s njima raditi. Izaći ili možda ipak ne i ima li kraja tunelu u kom smo se našli. U Magarećem kutku upoznaćete "Šešelja u kupaćim gaćama".

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga Uma o slabosti uma na polju kontrole impulsa, koja se vezuje za kockanje i klađenje. Psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Petrović govorila je o složenosti problema sa kockanjem, koji je, kako objašnjava, kompleksniji od klasičnih bolesti zavisnosti, o adekvatnim reakcijama u prepoznavanju problema i pružanju podrške u okviru porodice, o učenju o odgovornosti, prevenciji, ali i o izlasku iz začaranog kruga kocke, sa posebnim osvrtom na načine na koje deca, nekad već u ranim tinejdžerskim godinama, lako upadnu u zamku klađenja koja može da promeni tok celog života.

Ukoliko Rio Tinto sprovede plan, Srbija će postati jedina rudarska kolonija u Evropi. Zato budimo spremni na odbranu Srbije. Za potrebe rudnika Rio Tinto potrebne su hiljade hektara koje još uvek nisu prodate toj rudarskoj kompaniji. 157 raseljenih ljudi koji su prodali svoja domaćinstva Rio Tintu ne može odrediti sudbinu čitave Srbije. Stanovnici u zoni rudnika su prodavali za 165 evra ar zemljišta, a kuće za 450 evra po kvadratu. Zbog toga je cena stanova u Loznici skočila duplo. Rio Tinto je priznao da je imao dozvole države i da je zbog toga kupovao zemlju u dolini Jadra. Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju laže kada kaže da nisu istražnim bušotinama zagadili zemlju i vodu u Jadru. Gost: Zlatko Kokanović, Ne damo Jadar

Nagle promene u ponašanju, komunikaciji, odnosu deteta prema roditelju u periodu od 13. do 18. godine, najčešće pripisujemo pubertetu, a gošće nove Mamazjanije objašnjavaju nam gde je granica adolescencije i bezobrazluka, psihološkinja Ana Mirković i Divna Peškir kopirajterka, pevačica. „Ne dozvolite da vam društvene mreže vaspitavaju decu, uključite se!“, poručuju naše gošće. Obe priznaju da su aktivne na mrežama, delom, upravo zbog svoje dece, ne samo kako bi imale uvid u to čime se bave, već da bi išle u korak sa „njihovim, a našim“ vremenom, tačnije aktuelnostma današnjih tinejdžera. Pubertetliji je najvažnije da ga saslušamo kad želi da priča, da mu ne „solimo pamet“, da ga pustimo da sam donese zaključke na razne teme, da nam pokaže šta i koliko zna. Razgovorom ostvarujemo međusobno poverenje i razumevanje koje je važno, koliko detetu, toliko i roditelju. „Obratite pažnju na njihove probleme, jer koliko god da su nama minorni, za njih su veliki kao kosmos“, naglašavaju gošće Mamazjanije. One upozoravaju da je komunikacija nemoguća i rezultat odnosa katastrofalan, ako roditelj ne može da uspostavi samokontrolu i dopusti nervozi i umoru da ga preplave, što kod tinejdžera izaziva buran odgovor. Naše gošće navode, koji su prvi znaci puberteta i savetuju kako da kroz period adolescencije prođemo što bezbolnije. One ističu koliko je važna samokontrola majke i oca i ukazuju kako se komunicira sa detetom u pubertetu, posebno ako dođe do sukoba. Objašnjavaju nam šta je deci u pubertetu najvažnije i kako da ostvarimo međusobno poverenje, a i zašto je normalno da nam svašta pada na pamet kad počnu da izlaze u grad, na žurke, na nama nepoznata mesta. Ukazuju i zašto je važno da roditelj tinejdžera prati društvene mreže. One u razgovoru za Mamazjaniju napominju i da je ispoljavanje emocija, dobrih i loših, radosti i tuge, jedno od ključnih faktora zdravog odrastanja. U razgovoru sa našim gošćama, podvlačimo činjenicu da današnji roditelji ne dozvoljavaju deci da ispolje svoja osećanja, želje, namere. Ističu da dete treba da vidi svaku našu emociju, kako bi svoju umelo da prepozna i kontroliše. Zaključuju i da je briga za tinejdžera koji se osamostaljuje, normalna i očekivana, ali da mora imati granice.

Evo nove epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije brzinski osmislili nadimak za novog premijera, apelovali na studente (iz 1996/1997) da započnu protest, a odlučili su i da od sad posebnu pažnju poklone izborima koji čekaju mesta koja nisu Beograd. Gošća je predsednica NDNV i žrtva fašističkog progona, Ana Lalić Hegediš. Momci su sa Anom pričali o tome na šta danas liči život u Novom Sadu, a analizirali su i zbog čega nema solidarnosti među novinarima kojima je ugrožena bezbednost. U Magarećem kutku moći ćete na trenutak da vidite, ali ne i da čujete, dete Danila.

Pred vama je specijalno izdanje podcast-a "Snaga uma" sa glumcem Slavenom Došlom, koje je posvećeno našem odrastanju uz moderne tehnologije, a realizujemo uz podršku prijatelja podcast-a kompanije Samsung. Tema za razgovor, a i za razmišljanje nam dolazi iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor i za prisećanje puta koji smo prošli u našim digitalnim životima, koji su neizostavni deo i naših karijera i privatnih života, pa i ličnog rasta. Pred vama je vedar razgovor o odrastanju, otkrivanju digitalnog sveta i odrastanju zajedno sa modernizacijom, ali i o tome kako zamišljamo budućnost sa Slavenom Došlom, koji je nedavno ostvario veliki uspeh prvo u ulozi voditelja Pesme za Evroviziju, čak se i pojavio kao hologram, a onda i na premijeri brodvejskog mjuzikla „Company“ gde igra glavnu ulogu.

Stigla je i 24. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, do kraja Evrolige ostala su još dva kola i čeka nas ludnica, Partizan više ne zavisi samo od sebe, a Zvezda može da pokvari planove. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Tražio je Mića ubuduće „jače blokove“, ali je i bez toga poentirao u svom stilu. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, iako su i Partizan i Crvena zvezda opet izgubili, crno-beli na svom terenu od Olimpijakosa sa 69:74, dok su crveno-beli stali nadomak čuda protiv Reala u Madridu – 101:94.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa profesorom književnosti u penziji, diplomatom i političarom prof.dr Vladetom Jankovićem, o snazi tradicionalnih vrednosti, onih vrlina na koje bi trebalo da se ugledamo i koje bi trebalo da nas oplemenjuju, ali i o krhkosti ideje o tradiciji u vremenima u kojima se ona olako zloupotrebljava u cilju konkretnih potreba političkih aktera, do tačke deformisanja u kojoj nas više deli nego što nas povezuje. Kojim nam vrednostima zaista uči naša tradicija? Kako se tradicija zloupotrebljava i deformiše u dnevno-političke svrhe? Kada se pravoslavno učenje ne slaže sa onim što nam se nekad govori i iz redova Srpske pravoslavne crkve? Kako prepoznati ideje koje kroz decenije pod plaštom tradicionalnih, pravoslavnih vrednosti i patriotizma uglavnom dele društvo budeći mržnju i bes u ljudima, umesto da društvo učvršćuju budeći toleranciju i ematiju? Najzad, zbog čega je pogrešno misliti da su pravoslavlje i feminizam na suprotnim stranama? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u razgovoru koji je pred vama sa prof.dr Vladetom Jankovićem.

Kad pas udahne ili pojede otrov, prva pomoć je ispijanje troprocentnog hidrogena da bi ispovraćao sve što je ušlo u organizam. Nakon toga dati tablete aktivnog uglja i otići kod veterinara. Zbog blage zime, krpelja je više nego ranije Od krpelja se psi mogu braniti tabletama, kapima ili ogrlicama. Ujed krpelja može biti smrtonosan. Krpelja ne treba zalivati alkoholom, benzinom, uljem, već skinuti laganim pokretima levo desno dok ga ne otkačite sa kože. Zelene površine bi trebalo da se tretiraju od marta do septembra. To se većinom radi samo u centralnim gradskim opštinama jer je skupo. U Srbiji ako napustite psa ili mačku kazna je 75.000 dinara. U Hrvatskoj je za to propisana kazna zatvora do 2 godine. Gost: Vladimir Terzin, Veterinar i bivši pomoćnik sekretara za komunalne poslove

Često su je prekoravali da sa decom ne treba pričati baš o svemu, ali naša poznata pozorišna i televizijska glumica Nela Mihailović, u novoj Mamazjaniji priča, da je upravo razgovor sa ćerkama Martom (18) i Petrom (16), od kad su bile male, pa sve do danas, zaslužan za njihovo međusobno poverenje, koje uz bezrezervnu ljubav, porodicu drži na okupu. U braku sa kompozitorom Vladimirom Petričevićem bila je devet godina pre nego što im se rodila prva ćerka Marta, a ističe da se bez mnogo premišljanja udala već posle šest meseci zabavljanja. Sa 37 godina postala je majka i iako je, kaže, ponovila više puta da bi volela da je bila mlađa zbog fizičke izdržljivosti, sa zrelošću je stekla mudrost i iskrenu želju za majčinstvom. „Deca su učvrstila naš brak, koji je opstajao, ne samo zbog ljubavi već i razumevanja, jer kad se oboje bavite umetnošću onda je lakše shvatiti večernje predstave, kasno vraćanje kući i zavisnost od projekata koji određuju ritam života“, priča Nela. Kroz odrastanje Marte i Petre prošli su brojne faze, sa dve devojčice koje su toliko različite, a opet slične, koje su iz perioda puberteta sa svađama, buntom, netrpeljivošću, stigle do statusa najboljih drugarica. Nela nam opisuje kako je decu pripremala za faze i periode koji ih čekaju u životu, ali se seća i kad je ćerka istovremeno šokirala i prijatno iznenadila jednim pitanjem. Ona navodi razloge zašto roditelj ne sme da popusti kad donese odluku, uprkos dečjoj ljutnji i suzama. Opisuje nam zašto su muž i ona počeli da prate društvene mreže, koje su godinama zaobilazili i kako gledaju na interesovanje za glumu i umetnost kod svojih ćerki. Naša gošća seća se kako je ćerkama objasnila da “biraju društvo“, posebno dok su bile u osnovnoj školi. Nela je sa ćerkama drugarica, ali i autoritet, koji poštuju. Na njihova pitanja muž i ona odgovaraju uvek, ali nakon međusobnog dogovora, a ako se ne slažu, nasamo reše svoje razmirice, pa deca čuju samo jednu odluku. Razgovorom su stekli poverenje, koje ništa ne može da naruši, i koje porodicu drži na okupu.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar, loš, zao" počinje izveštajem sa najvažnijeg godišnjeg skupa ove organizacije, o čemu nećete ništa moći da čujete ni na jednoj televiziji. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije bavili još isključivo Oskarom, najpre njegovim mračenjem izazvanim "gvozdenim determinizmom", onda njegovim zadocnelim priznanjem da je upravo on Oskar, pa čak i ispoljavanjem Oskarovih proročkih moći kada je reč o predstojećim izborima. Protivotrov za ovoliku oskarovštinu je narodni poslanik koalicije "Srbija protiv nasilja", Borislav Bora Novaković, koji je u studio doneo - Oskara. Osim toga, jedan od najagilnijih poslanika odgovarao je na nedoumice autora oko ponašanja opozicije u Skupštini Srbije, a otvoreno i detaljno je razotkrio na koje načine vrh SNS razara Vojvodinu i Novi Sad. Bora, ipak sumnju nema, Novi Sad će na izborima biti oslobođen. U Magarećem kutku, opet Oskar. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma sa Jelisavetom Miletić iz NjuzNeta, koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „Note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i tema za razgovor, kao i povod za prisećanje na put koji smo prešli i kako smo digitalno odrastali. Kako je na život Jelisavete Miletić uticao brzi internet, a kako prvi mobilni telefon? Kako je rasla i menjala se zajedno sa mogućnostima koje nam je internet otvarao kroz razvoj društvenih mreža? Kako se menjao naš odnos prema uspomenama na lepe životne trenutke, zajedno sa unapređivanjem fotoaparata i kamera na mobilnim telefonima, ali i sa standardima koje nameću društvene mreže? Najzad, kako bi mogla da izleda budućnost i kako ćemo se u njoj snaći? Ovo su samo neke od tema dinamičnog i poučnog razgovora koji je pred vama.

Stigla je i 23. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, u kojoj je Novica Veličković pričao kao nikad - o emocijama, živcima, plakanju posle utakmice, Teodosiću i Jokiću, naravno Partizanu i Zvezdi. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić i Novica Veličković, bivši reprezentativac i legendarni kapiten Partizana, zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. „Ja sam gledao njih i uvek sam se čudio kako da 30 poena, kako da 20 i ne umori se, a ja uđem na šest minuta i ne mogu da hodam posle toga. Dnevna rutina, ne mesečna, ne godišnja, nego dnevna je jako bitna i to im (igračima, p.a) stalno ponavljam. Ne možeš jednom da glavom ne dođeš na trening. Ljudima mora da bude jasno, ne znam kad će se roditi plejmejker kao što je Miloš Teodosić, to koliko on vidi ispred i kakvu glavu ima… Nikola Jokić je sigurno najbolji košarkaš na svetu trenutno, toliko dominira, njemu dodaš i on nađe najbolje rešenje“, poručio je naš gost.