Kontrola na internetu, u virtuelnom svetu, a u realnom sloboda, ljubav, iskrenost i zdrave granice, recept su za možda savršen odnos roditelja i dece, kojeg se u velikoj meri pridržavaju preduzetnica, vlasnica digitalne agencije „Dream maker“, influenserka i spisateljica Aleksandra Bezmarević Stević i njen suprug, dok vaspitavanju Manju (7) i Juga (4).

Iako je njen posao neodvojiv od telefona, kompjutera i ekrana u svakom smislu, Aleksandra je uspela da svoju decu, u prvim godinama života, drži podalje od digitalnog sveta, pa čak i od crtanih filmova, koje samo povremeno gledaju, ali im nimalo ne nedostaju u realnom svetu igre i kreativnosti.

„Meni je telefon često u rukama jer bez njega ne mogu da radim i deca to razumeju. Pružamo im i organizujemo razne igre u realnom svetu, toliko da im igrice, craći, mreže nisu potrebne. To ide dotle da u dnevnoj sobi imamo penjalicu iznad garniture, pa im doslovno dozvoljavam da mi se penju na glavu“, priča uz osmeh Aleksandra, i dodaje da je u prvim godinama života ključno da deca što manje budu pred ekranom, zbog razvoja govora i koncentracije, koju telefon oduzima.

Ona naglašava da i pored brojnih fotografija i videa, koje možemo videti na njenim profilima, nikada nije objavljivala slike dece.

„Desilo mi se da me ćerka pita zašto nigde nema njihovih slika, pa sam joj objasnila da ne želim da joj nepoznati ljudi prilaze u parku i javljaju joj se po imenu, jer su je prepoznali sa mog profila. Moj posao je moja stvar, ne želim njih da uvlačim u to, posebno jer su još mali, a i dosta sam zaštitnički nastrojena po tom pitanju“, objašnjava Aleksandra.

U razgovoru za Mamazjaniju istakla je da je u metodama vaspitanja najvažniji model koji pružamo deci, ali i da smo neminovno svi, bar delimično, kopije naših roditelja, jer ono što smo slušali tokom odrastanja prenosimo dalje.

Aleksandra se osvrnula i na odnos sa svojom majkom koji, kako kaže, nije drugarski, ali jeste blizak. Iako se često sukobljavaju u stavovima, sada joj je zahvalna za neke zabrane i pravila, koja su joj bila nametnuta dok je bila tinejdžerka.

„Bila sam jedna od retkih u društvu kojima je bilo zabranjeno da idu na splavove. Mama to nije dozvoljavala i ja sam bila očajna i strašno ljuta zbog toga. Svi bi posle nekog pića u gradu produžili na splav, a ja - kući. Međutim, danas sam joj duboko zahvalna za to i smatram da zato ponekad treba i da naljutimo svoju decu, jer će nam kasnije, kad odrastu, reći hvala“, kaže Aleksandra.

Na Sajmu knjiga ove godine, Aleksandra će biti prisutna kao autor sa knjigama „Nešto zeleno“ i „Nešto zdravo“. U Mamazjaniji otkriva zašto su ove knjige važne za decu, njihov razvoj, ali i odnos prema okolini i sopstvenom organizmu.

„Važne su za najmlađe, ali i za odrasle, koji sa decom mogu da se igraju, jer je to poenta knjiga, da kroz igru i čitanje nešto nauče. Sve češće mi se dešava da su poentu sadržaja u knjigama prvo izvukla deca, pa tome naučila svoje roditelje“, sa osmehom ističe naša gošća.