Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.