• 
  

  У Бајковим Крушевицама, гдје се прошлост и садашњост сусрећу у хладу старог дуба, представљен је Лексикон Крушевица – књига која чува лица, приче и пјесме једног краја. Професор Милан Милановић овим дјелом није само записао историју, већ је оживио дух мјеста, подсјетивши нас да без коријена нема ни будућности.

  
  

__________________________

Пише: Здравко Шакотић

__________________________

Врховник крушевичке херцегновске и херцеговачке публицистике, проф. др Милан Р. Милановић, у свом родном крају Бајковим Крушевицама, које су дале 32 доктора наука, у недјељу 10. августа 2025. године је пред својим земљацима са својим сарадницима представио ново ремек-дјело, за које каже да му није аутор већ само приређивач. То је књига „Крушевички биографско-родословни лексикон“ – записи из прошлости и садашњости.

Само име лексикона упућује на стожерни тематски и мотивски ангажман Милановића и његових сарадника. У њиховом духу и ваздуху је историја мјеста изречена кроз биографије људи овог подорјенског села. Лексикон дјелотворно и самосвојно одликује прожимање прошлости и садашњости, традиције и савремености, националног и општег, родољубивог и критичног.

Вујновић: Завичај је тамо гдје нам је и душа!

Члан редакције овог јединственог завичајног лексикона, новинар Витка Вујновић, од рода Павловића, на промоцији пред својим Крушевичанима је истакла значај родне груде.

– Завичај није само простор одакле долазимо, већ мјесто на коме знамо да нам је и душа. А душа проф. др Милана Милановића, који се још као младић запутио из Крушевица на школовање у Београд, станује у родној груди ушушканој у залеђу Херцег Новог.

С годинама су везе са завичајем биле све јаче, па тако и жеља да се забележи „Крушевички биографско-родословни лексикон“ као капитално дјело које доноси више од 3.650 појединачних имена у родословима братстава из села Крушевице.

– Овакве лексиконе приређују најчешће историчари, академске и културне институције, историјски архиви и музеји, факултети или тимови аутора. Много ријеђе на то се осмјеле појединци, који онда морају бити и истраживачи и, изнад свега, ентузијасти. Милан Милановић је један од тих ријетких –  казала је Вујновић, поздрављајући братства: Вавиће, Дабовиће, Живковиће, Лијаниће, Милановиће, Милошевиће, Муришиће, Новаковиће, своје Павловиће, затим Прњате, Радовиће, Томашевиће, Ћеклиће и Ћировиће.

Ово обимно дјело плод је вишегодишњег истраживања које је Милановић објединио у Лексикон, а помоћ и немјерљив допринос у прикупљању података дали су многи мјештани.

Плод трогодишњег рада

Члан редакцијског одбора и сарадник на припреми лексикона, Жељко Вавић, прочитао је дио из рецензије проф. др Слободана Павловића, редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду, чији су коријени из Крушевица.

Рукопис књиге „Крушевички биографско-родословни лексикон“ настао је као резултат историјских, антропогеографских, демографских, генеалошких, биографистичких, етнолошких и културолошких истраживања којима је проф. др Милан Милановић интензивно посветио протекле три године, а којима се темељно и континуирано бави три деценије. Од када је за едицију „Хроникс села“, покренуту у Одбору за проучавање села САНУ, припремио своју монографију „Бајкове Крушевице“ (1997).

Рукопис лексикона, поред предговора, индекса односно списка лица, извора и литературе и биљежака о уређивачу, садржи двије веће цјелине: биографско-родословске одреднице разврстане по крушевичким братствима, и прилоге. Лексиконом је обухваћено 14 братстава поређаних по азбучном реду. Већ детаљно разрађеним садржајем сасвим јасно је дефинисан биографско-родословски приступ опису становништва Крушевица које је за село везано рођењем или поријеклом. Циљ аутора био је формирање опсежне биографске збирке мноштва особа, а на основу критичке анализе доступних историјских извора, почевши од млетачког пописног катастра из 1690. године, као најстаријег познатог пописа који препознаје породична презимена, па у том смислу и братственичке односе.