Ivan dolazi sa osećajem da stoji „između nule i keca“ — blokiran da započne bilo šta što mu je važno. Kroz otvoren razgovor istražujemo kako se strah od neuspeha, impostor sindrom i crno-bela logika stapaju u začarani krug samosabotaže.

Ključni elementi razgovora

Šta nas zaista parališe? — Strah da svaka greška znači potpuni pad, umesto korak učenja. 

Imam li vrednost kad ne „proizvodim“? — Veza između samopouzdanja i produktivnosti u kapitalističkoj kulturi.

Emocije na „10 %“ — Šta se dešava kad osećanja stišamo da bismo se „zaštitili“.

Samokritika kao navika — Kako hronično „kažnjavanje sebe“ održava osećaj neuspeha.

Romantizacija patnje vs. potraga za zadovoljstvom — Dualnost koja iscrpljuje energiju za akciju.

Strah od tuđeg suda u real-time-u — Ivan razmišlja „šta će prijatelji misliti“ dok se razgovor još snima.

Napredak tokom sesije

Tokom razgovora Ivan prepoznaje da blok često dolazi iz pokušaja da izbegne moguću osudu pre nego što uopšte počne. Uviđa da je „0 ili 1“ pristup (sve ili ništa) glavna kočnica i da postoji prostor za male, neidealne korake koji ipak pomeraju stvari napred.

Korišćene tehnike

Reflektivno ispitivanje – niz uzastopnih „zašto?“ pitanja radi otkrivanja korena straha.

Rekadriranje crno-bele logike – prebacivanje fokusa sa „savršeno ili propast“ na „eksperiment i istraživanje“.

Normalizacija iskustva – ukazivanje da otkaz ili greška ne definišu čoveka, već su zajedničko iskustvo mnogih. 

„Realnost“ ostavlja prostor za promišljanje: umesto gotovih rešenja, dobićete autentičan uvid u unutrašnje borbe i sitne pomake koji čine razliku.